Jesen uvek nosi pomešana osećanja. S jedne strane, lepo je ušuškati se u tople džempere i udobne dukserice, ali s druge strane – kraći dani nekako rastužuju. Nema ničeg depresivnijeg od završetka radnog dana dok je napolju već mrak. Raniji zalasci sunca čine nas umornima, tromima i pomalo bezvoljnima.
Mnogi ljudi svake jeseni i zime doživljavaju pad raspoloženja, poznat kao sezonski afektivni poremećaj (SAD). Psihoterapeutkinja Hilari Šoning objašnjava da naše telo reaguje na promene u količini sunčeve svetlosti i pre nego što ih svesno primetimo. „Možemo postati umorniji, imati slabiju koncentraciju ili jednostavno želeti više sunca koje nas je tokom leta punilo energijom“, kaže ona. Sunčeva svetlost utiče na naš cirkadijalni ritam, ali i na nivo serotonina, hormona koji reguliše raspoloženje. Kada sunca ima manje, prirodno osećamo pad energije, fokusa i motivacije. Naše telo tada „žudi“ za dodatnim svetlom i kretanjem.
Iako ne možemo da zaustavimo skraćivanje dana do zimskog solsticija, postoji mnogo malih navika koje mogu značajno da poprave raspoloženje i energiju. Evo nekoliko koje pomažu:
Prva preporuka je da promenite raspored vežbanja. Umesto da idete u teretanu posle posla, trenirajte ujutru ili tokom pauze za ručak. Na taj način provodite vreme napolju dok još ima dnevnog svetla. To donosi osveženje i prekid radnog ritma, a ujedno vas tera da se više krećete tokom dana.
Druga preporuka je da svakog dana odradite bar jednu šetnju, zimi je idealno u toku dana ili pred zalazak. Kratka šetnja na suncu, uz svež vazduh i boje neba, čini čuda za raspoloženje. Stručnjaci podsećaju da su sunčeva svetlost i pokret ključni za mentalno zdravlje, čak i ako toga nismo svesni.
Treća preporuka je da održavate doslednu jutarnju rutinu. Čak i ako snite tip koji voli mnogo rano da ustaje, buđenje u neko optimalno vreme vam daje priliku da se polako pokrenete, popijete kafu uz prirodnu svetlost i započnete dan smirenije. Ta jutarnja svetlost, makar i kroz prozor, pomaže telu da dobije dozu vitamina D i serotonina.
Četvrta sugestija je da radite napolju kad god možete. Ako vam posao to dopušta, pokušajte da deo obaveza obavljate na otvorenom. Ili možete obavljati pozive sa terase ili pisati na laptopu u dvorištu. Uz slušalice i mirniji ambijent, to je odličan način da uhvatite još malo sunca usred dana.
Peta preporuka je da se družite i ostanete aktivni uveče. Kada se smrači posle večere, lako je upasti u pasivnost – TV, telefon, beskrajno skrolovanje. Zato planirajte druženja i aktivnosti tokom nedelje: jednom mesečno otiđite na književno veče sa prijateljicama, svake druge nedelje učestvujte u kvizu u lokalnom pabu. „Zimi ljudi često manje izlaze i više se povlače u sebe“, objašnjava Šoning. „Zato je važno svesno negovati društveni kontakt, jer on direktno utiče na naše mentalno zdravlje.“
Ako vam se ipak ne izlazi, trudite se da ostanete aktivni kod kuće – uređujte prostor, čitajte knjigu ili radite neki mali projekat, samo da izbegnete sate besciljnog skrolovanja. Male promene čine veliku razliku.
Kraći dani ne moraju da znače pad raspoloženja i energije. Uz malo svesnih navika, više svetlosti, pokreta i društvenih kontakata, možete zimu dočekati mirnije, fokusiranije i sa više životne topline.
