Ukoliko američke sankcije NIS-u nisu odložene, danas bi stupile na snagu, što bi imalo značajne posledice za energetsku situaciju u Srbiji. Prema rečima stručnjaka, novo odlaganje, iako kratko, možda neće biti i poslednje. Na vlasti uveravaju javnost da su zalihe gasa i goriva dovoljne za predstojeću zimu, ali građane najviše brine koliko će cena energenata rasti zbog globalnih tenzija.
Pitanje kako dalje funkcionisati NIS-u, nacionalizacija, reorganizacija ili potpuna izolacija, postaje ključno. Stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević upozorava da, ukoliko se ne pronađe rešenje koje bi zadovoljilo američku stranu, postoji rizik od potpune blokade Naftne industrije Srbije. Sjedinjene Američke Države traže promenu vlasničke strukture, a trenutni model u kojem je Gazprom svoje vlasništvo prebacio na investicioni fond ne zadovoljava njihove kriterijume.
Prema Vasiljeviću, opcija prodaje akcija Gazproma se razmatra, ali čak i ako do toga dođe, Srbija ne bi postala većinski vlasnik, jer deo akcija drže mali akcionari. On ističe da bi blokada NIS-a za Rusiju bila katastrofa, jer bi time izgubili kontrolu i uticaj u Srbiji i regionu. Ova situacija bi sprečila međunarodni platni promet kompanije, dok bi unutrašnji promet bio teže kontrolisati.
Ekonomski analitičar Ljubodrag Savić smatra da je rešenje jednostavno – da se akcije Gazproma prebače na druge vlasnike, čime bi se nominalno ispunili američki uslovi. On naglašava da je trenutna situacija kompleksna i da je važno promišljeno delovati. Srbija ima rezerve za pet do šest meseci, a za to vreme mnogo se može promeniti.
Vasiljević dodatno pojašnjava da Rusi u Srbiji imaju političko prisustvo, a kontrola nad energetskim sektorom je ključna. Srbija zavisi od energenata, ali se većina nafte kupuje od Iraka, dok se gas nabavlja od Rusa. Ova situacija stvara pritisak sa obe strane, i od Amerike i od Rusije, čineći Srbiju posrednikom u sukobu velikih sila.
Kada se govori o energentima, Vasiljević ukazuje na ulogu Jadranskog naftovoda (JANAF), koji je ključan za transport nafte do Srbije. Hrvatska, kao vlasnik ovog naftovoda, ima interes da saradnja sa Srbijom ostane na visokom nivou. Ipak, sve to se dešava u okviru političkog pritiska kako bi se sprečilo normalno funkcionisanje NIS-a.
S obzirom na trenutne zalihe, Srbija ima dovoljno gasa za oko četiri meseca, što daje vremena da se donesu odluke o budućim koracima. Vasiljević naglašava da ukoliko se rezerve potroše, to će direktno uticati na cene energenata. Sankcije se lako uvode, ali ih je veoma teško ukloniti, što dodatno komplikuje situaciju.
Savić dodaje da će cena energenata rasti ukoliko dođe do smanjenja zaliha, ali i da država može intervenisati kroz akcize i PDV kako bi stabilizovala tržište. On ističe koliko je važno preživeti prvu situaciju i doneti prave odluke u narednim mesecima.
U ovom trenutku, građani ne treba da budu previše zabrinuti, ali je važno sagledati dugoročne posledice. Situacija na globalnom tržištu i odnosi između velikih sila se menjaju iz dana u dan, što dodatno otežava predviđanje budućnosti. Za Srbiju, ključ je u pronalaženju ravnoteže između različitih interesa i očuvanju stabilnosti u energetskom sektoru.
