Inicijativa za povećanje izdvajanja za odbranu u okviru NATO-a, koja bi do 2035. godine trebalo da dostigne pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), prihvaćena je od strane Crne Gore. Ova odluka podrazumeva značajno uvećanje vojnog budžeta, koji bi mogao dostići oko 400 miliona evra, a sredstva će biti usmerena na sajber bezbednost i jačanje infrastrukture Vojske Crne Gore. Kako se ova odluka doživljava u crnogorskoj javnosti i političkom spektru?
Ekonomista Mirza Mulešković smatra da je planirano povećanje nužan korak, ali i da zahteva konkretne mere u budžetu. „Biće izazovno, ono što treba da radi Crna Gora je da diversifikuje svoju ekonomiju kako bi imala mnogo više prihoda iz realne ekonomije i da se radi na smanjivanju neproduktivne potrošnje“, naglasio je Mulešković. Njegova izjava ukazuje na potrebu za širim ekonomskim reformama koje bi omogućile održivost ovakvih izdataka.
Sa druge strane, predstavnici vladajuće većine smatraju da je povećanje izdvajanja za odbranu neophodno, iako nisu precizirali načine na koje će se obezbediti dodatna sredstva. Oni smatraju da bi manja izdvajanja značila i manju bezbednost za zemlju. Vasilije Čarapić iz Pokreta Evropa sad ističe: „Nije pitanje da li mi možemo izdržati da damo pet odsto BDP-a za ulaganje, pitanje je šta će se desiti ukoliko to ne uradimo.“ Ova izjava ukazuje na percepciju bezbednosti kao ključnog faktora u donošenju odluka o vojnom budžetu.
Opozicija, međutim, kritikuje nedostatak transparentnosti u ovom procesu, naglašavajući da je izostala konsultacija sa Vladom i Skupštinom. Branislav Nenezić iz Socijaldemokrata smatra da su ovakve izjave više politikanstvo nego ozbiljan pristup rešavanju bezbednosnih pitanja. „Još jedna izjava u nizu, od strane predstavnika aktuelne većine koja se pre može tretirati kao politikanstvo nego kao ozbiljna izjava“, rekao je Nenezić.
S obzirom na to da se povećanje izdvajanja za odbranu procenjuje na više od 300 miliona evra u odnosu na trenutni budžet, ekonomski analitičari se pitaju da li će crnogorska ekonomija moći da izdrži ovakav teret. Trenutna izdvajanja za članstvo u NATO iznose oko 160 miliona evra godišnje, dok bi novo povećanje moglo značajno opteretiti budžet.
Ipak, Mulešković podseća da ova sredstva treba posmatrati kao investiciju u budućnost, a ne samo kao trošak. „Iako to zvuči kao izdvajanje, iako izgleda kao trošak, izdvajanje ovih sredstava jeste investicija u budućnost“, naglašava on. Ova perspektiva može pomoći u razumevanju važnosti vojnih investicija, posebno u kontekstu globalnih bezbednosnih izazova.
U zaključku, povećanje vojnog budžeta u Crnoj Gori predstavlja kompleksno pitanje koje zahteva pažljivo razmatranje i široku javnu debatu. Dok vladajuća većina naglašava važnost bezbednosti i obaveza prema NATO-u, opozicija ukazuje na potrebu za transparentnošću i uključivanje građana u proces donošenja odluka. Kako će se Crna Gora nositi sa ovim izazovima u narednim godinama, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, predstojeći period će biti presudan za oblikovanje vojne i ekonomske politike zemlje.
