Neurolog Baibing Čeng podelio je tri tehnike koje, prema njegovom iskustvu i naučnim dokazima, mogu efikasno poboljšati kapacitet pamćenja, fokus i sposobnost dugoročnog zadržavanja informacija. Te metode, iako deluju jednostavno, aktiviraju ključne mehanizme u mozgu i mogu se primeniti u svakodnevnom životu bez posebne opreme ili dodatne tehnologije.
Prva i možda najefikasnija tehnika je podučavanje onoga što ste upravo naučili. Čeng naglašava da kada pokušate da objasnite nov koncept drugoj osobi, vaš mozak aktivira proces razumevanja, verbalizacije, logičkog povezivanja i sećanja. Ova interakcija stvara jače neuronske veze, što dovodi do dužeg zadržavanja informacija. „Ako danas naučite nešto novo, objasnite to prijatelju, partneru ili čak kućnom ljubimcu. Važno je da znanje izgovorite i strukturirate, jer to pojačava veze u mozgu i čini pamćenje trajnijim“, objašnjava neurolog.
Ova tehnika poznata je kao prototipni efekat – proces u kojem prenošenje znanja vodi do dublje obrade informacija i boljeg razumevanja. Osim toga, Čeng preporučuje angažovanje više čula tokom učenja. Umesto da informacije samo čitate, uključite i druge senzorne elemente: pevajte ih naglas, prepisujte, crtajte dijagrame ili ih povežite s određenim pokretom ili gestom. Što više čula aktivirate, to više regija mozga učestvuje u procesu obrade, čime se formira snažnije pamćenje. Ova metoda se zasniva na teoriji dvostrukog kodiranja, koja sugeriše da kombinovanje verbalnih i vizuelnih informacija značajno doprinosi boljem pamćenju.
Čeng posebno ističe tehniku „palate sećanja“, koju je i sam koristio tokom studija medicine. Ova tehnika podrazumeva zamišljanje poznatog prostora, poput vlastite kuće, i mentalno „postavljanje“ informacija u različite prostorije. Kasnije, kada je potrebno prizvati znanje, dovoljno je mentalno prošetati tim prostorijama, što olakšava podsećanje na informacije.
Treća preporučena tehnika je ponavljanje u vremenskim intervalima, koja je ključno za dugoročno pamćenje. Neurolog savetuje da se izbegava klasično „bubanje“ i učenje u jednom dahu. Umesto toga, preporučuje se metoda spaced repetition – ponavljanje gradiva u sve većim vremenskim razmacima. „Pregledanje informacija nakon nekoliko dana, zatim nakon nedelju dana pa nakon mesec dana, dokazano učvršćuje dugoročno pamćenje. Zato nemojte pokušavati da sve zapamtite odjednom“, dodaje Čeng.
Ova metoda pomaže mozgu da se vrati na naučeni sadržaj kada on počne da bledi, čime se pamćenje dodatno ojačava. Čeng smatra da se ovim tehnikama može značajno unaprediti kapacitet učenja i zadržavanja informacija, što može biti od velike pomoći studentima, profesionalcima i svima koji žele da poboljšaju svoje kognitivne sposobnosti.
U svetu u kojem se informacije svakodnevno preplavljuju, ove tehnike nude jednostavne, ali efikasne načine za poboljšanje memorije i fokusa. Bez obzira na to da li se radi o učenju za ispite, usvajanju novih veština ili čak svakodnevnim informacijama, primena ovih strategija može učiniti značajnu razliku. Kako se ljudski mozak razvija i prilagođava, važno je koristiti sve dostupne resurse za optimizaciju našeg potencijala.
U zaključku, Baibing Čeng ističe da su ove tehnike dostupne svima i da ih svako može lako primeniti u svakodnevnom životu. Njihova primena ne zahteva posebne veštine ili opremu, što ih čini izuzetno pristupačnim za sve koji žele da unaprede svoje kognitivne sposobnosti i poboljšaju kvalitet svog života.
