Šefica diplomatije Evropske unije, Kaja Kalas, apelovala je na države članice EU, naročito na Nemačku i Italiju, da se uključe u ekonomske mere pritiska na Izrael usled trenutne situacije u Gazi. Evropska komisija je predstavila niz sankcija protiv Izraela, koje uključuju suspendovanje određenih trgovinskih odredbi iz evromediteranskog sporazuma između EU i Izraela, kao i sankcionisanje ministara izraelske vlade i nasilnih doseljenika.
U kontekstu tog predloga, Evropska komisija razmatra mogućnost uvođenja carina na proizvode iz Izraela kao odgovor na rat u Gazi. U intervjuu za Euronews, Kalas je objasnila detalje ovog predloga, naglašavajući da je trgovinska razmena između EU i Izraela u 2024. godini dostigla 42,6 milijardi evra. „To je značajan iznos. Oko 37 procenata te trgovine uživa preferencijalni tretman. Ovaj korak će imati visoku cenu za Izrael“, istakla je Kalas.
Kao deo predloženih mera, carine će se primenjivati na robu koja dolazi iz Izraela, što bi značajno uticalo na trgovinske odnose između EU i ove države. Kalas je naglasila da je za usvajanje ovog predloga potrebna podrška kvalifikovane većine država članica, što znači da je od suštinskog značaja da ga podrže i velike zemlje poput Nemačke ili Italije. Međutim, do sada su obe zemlje blokirale sve predloge EU koji su se odnosili na Izrael, zbog čega Kalas sada poziva na promenu stava.
Ona je izjavila: „Moje pitanje svim kolegama, jer nije reč samo o Nemačkoj, jeste: ako se svi slažemo da je situacija izuzetno teška, katastrofalna i neodrživa, onda je pitanje – šta ćemo da preduzmemo? Ako ne podržavate ove mere, koje mere podržavate? Iznesite alternative.“ Ovaj poziv na akciju ima za cilj da podstakne države članice EU da preuzmu odgovornost i pronađu zajedničko rešenje za krizu.
Kalas je podsetila da je Evropska unija najveći trgovinski partner Izraela, što dodatno naglašava značaj ovih mera. Uverava da EU ima ozbiljnu težinu kada je reč o Izraelu, i da bi eventualne sankcije mogle imati značajan uticaj na ekonomiju te države.
Pored ekonomskih mera, Kalas takođe ukazuje na važnost političkog pritiska na Izrael kako bi se postigla stabilizacija situacije u Gazi. Ona veruje da je trenutna situacija neodrživa i da zahteva hitan odgovor međunarodne zajednice. Ove mere bi mogle poslužiti kao način da se Izrael pritisne da preispita svoju politiku prema Palestincima i okonča sukobe koji traju već dugi niz godina.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica i dalje prati situaciju u Gazi, a reakcije iz različitih zemalja i organizacija ukazuju na rastuće nezadovoljstvo trenutnim stanjem. Mnogi analitičari smatraju da je neophodno pronaći održivo rešenje koje bi omogućilo mir i stabilnost u tom regionu.
U narednim danima biće ključno pratiti kako će se razvijati situacija oko ovih predloga i da li će zemlje članice EU, posebno Nemačka i Italija, promeniti svoje stavove prema ovom pitanju. Kalasov poziv na akciju može biti prekretnica u pristupu EU prema Izraelu i Palestiini, i može otvoriti vrata za nove dijaloge o miru i saradnji u regionu.
Na kraju, dok se globalna zajednica suočava sa izazovima u Gazi, jasno je da će ekonomski pritisak i politički dijalog biti ključni alati u pokušaju da se postigne trajni mir i stabilnost.
