Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je nakon neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU da Rusija ne pokazuje nameru da okonča rat u Ukrajini, već se priprema za njegovo intenziviranje. Ova izjava dolazi nakon što je Rusija izvela jedan od najvećih vazdušnih napada na Kijev od početka sukoba, što je izazvalo ozbiljna razaranja i pogodilo infrastrukturu EU i drugih međunarodnih organizacija.
Kalas je naglasila da Evropska unija i njene članice podržavaju diplomaciju i napore za postizanje mira, ali je istakla da je jasno da Rusija ne sprema mir, već se priprema za nastavak rata. „Ove nedelje Rusija je izvela drugi najjači vazdušni napad na Kijev, uništivši civilne ciljeve, uključujući zgrade koje koriste Evropska unija i Britanski savet,“ izjavila je Kalas.
Ministri EU su razgovarali o mogućim osnovama za novi paket sankcija koji bi mogao uključivati sekundarne sankcije za one koji pomažu Rusiji u ratu, kao i zabrane uvoza i carine na rusku robu. „Cilj je da izvršimo maksimalan pritisak na Rusiju,“ rekla je Kalas, dodajući da bi nove mere bile efikasnije uz podršku transatlantskih partnera.
Tokom sastanka, ministri su takođe raspravljali o upotrebi zamrznute ruske imovine za podršku Ukrajini. Kalas je naglasila da je „apsolutno jasno“ da, s obzirom na razaranja koja je Rusija izazvala, nije zamislivo da ikada ponovo vidi taj novac, osim ako ne nadoknadi štetu koju je prouzrokovala.
Kalas je istakla da tržišta nisu negativno reagovala na zamrzavanje sredstava, ukazujući na to da postoje rizici, ali veruje da se ti rizici mogu ublažiti. Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, ona je upozorila da najava Izraela da je Gaza borbena zona može dodatno pogoršati humanitarnu situaciju.
„Gazi je potrebno manje, a ne više rata. Ako bi vojno rešenje bilo moguće, ovaj rat bi već bio završen,“ rekla je Kalas. Takođe je naglasila da je širenje izraelskih naselja na Zapadnoj obali „nezakonito i podriva rešenje sa dve države“.
Kalas je izjavila da su neke članice EU već uvele mere „ne protiv Izraela, već protiv izraelske vlade“, uključujući sankcije ministrima i suspenzije izvoza oružja. „Nema ulepšavanja situacije u kojoj se nalazimo,“ rekla je, dodajući da su članice EU podeljene oko konkretnih koraka, ali da se stvara većina koja se zalaže za dodatne mere.
Izrazila je sumnju u sposobnost EU da donosi i sprovodi odluke u oblasti spoljne politike, pozivajući na reformu metoda rada. „Moje lično osećanje je da građani Evrope gube poverenje u EU ako nismo u stanju da isporučimo rezultate,“ rekla je Kalas.
Govoreći o svojoj ulozi, istakla je da nije lako biti „osoba koja se krivi kada odluka izostane“, budući da odluke EU donosi svih 27 članica konsenzusom. „To je teško. Ali kao visoka predstavnica, ja ne donosim odluke – već to moraju da učine sve članice zajedno,“ zaključila je Kalas.
Ministri spoljnih poslova EU danas nisu imali dovoljno vremena da razmatraju moguće izmene mehanizma donošenja odluka o pitanjima spoljne politike, koje bi omogućile da određene odluke donosi većina članica EU bez potpunog konsenzusa, posebno kada jedna zemlja usporava proces donošenja odluka. Ovaj izazov naglašava potrebu za bržim i efikasnijim rešenjima kako bi se odgovorilo na trenutne globalne krize, uključujući rat u Ukrajini i napetosti na Bliskom istoku.
