Zemlje u razvoju koje podržavaju Rusiju ili Iran mogle bi se suočiti s gubitkom pomoći Evropske unije (EU) u budućnosti, dok bi evropske kompanije mogle dobiti povlašćen položaj u projektima finansiranim iz fondova EU. Ovo je izjavila visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, tokom priprema za sastanak ministara država članica EU zaduženih za razvoj koji se održava u Briselu.
Kalas je naglasila da EU treba da bude „više strateška“ u pristupu raspodeli razvojne pomoći, posebno u kontekstu pojačanog geopolitičkog rivalstva i sukoba. Ona je izjavila: „Ako partner podržava Rusiju ili Iran, onda moramo da prilagodimo naš angažman u tom slučaju.“ Međutim, nije precizirala kako bi te promene mogle biti implementirane u buduću politiku EU, ali je naglasila potrebu za ravnotežom između nastavka pomoći i zaštite evropskih interesa.
„Ne radi se o potpunom povlačenju pomoći, već o tome da Evropa vodi računa i o sopstvenim interesima“, dodala je Kalas. Evropski komesar za razvoj, Jozef Sikela, takođe je izjavio da bi povlastice za evropske kompanije trebale biti sastavni deo buduće razvojne pomoći EU. „U svetu u kojem su investicije, infrastruktura i lanci snabdevanja postali instrument moći, spoljna politika ne može da bude sentimentalna“, rekao je Sikela.
Međutim, pojedini poslanici Evropskog parlamenta upozorili su da razvojna pomoć ne sme biti isključivo vezana za interese evropskih kompanija i konkurentnost EU, a na račun borbe protiv siromaštva. Belgijski ministar spoljnih poslova, Maksim Prevo, upozorio je da EU ne sme da se povlači iz pomoći zemljama u razvoju u trenutku kada Sjedinjene Američke Države smanjuju međunarodnu pomoć. „Evropa ne sme da ostavi prazninu koju bi drugi mogli da popune još pragmatičnijim i interesno vođenim pristupom“, istakao je Prevo.
Izjave Kaje Kalas i drugih evropskih zvaničnika dolaze u trenutku kada EU priprema novu investicionu strategiju pod nazivom „Globalna kapija“, vrednu 300 milijardi evra, koja će biti deo novog sedmogodišnjeg budžeta Unije. Kontroverze su izazvane projektom u Senegalu, vrednim više od 320 miliona evra, koji finansira EU, a koji bi mogao biti dodeljen kompaniji povezanoj sa kineskom vladom, koja je ranije prekršila evropska pravila o stranim subvencijama.
U svetlu ovih promena, EU se suočava s izazovima i potrebom za redefinisanjem svoje spoljno-političke strategije, posebno u odnosu na zemlje koje su u bliskim odnosima s Rusijom i Iranom. Kalas je naglasila važnost strateškog pristupa, kako bi se osigurala ravnoteža između pomoći zemljama u razvoju i zaštite interesa EU.
Pitanje buduće politike EU prema zemljama u razvoju, posebno u kontekstu geopolitičkih tenzija, postaje sve relevantnije. Dok neki evropski zvaničnici pozivaju na očuvanje humanitarne i razvojne pomoći, drugi smatraju da je neophodno prilagoditi politiku u skladu s trenutnim globalnim izazovima.
U narednim danima, pažnja će biti usmerena na to kako će EU konkretno implementirati ove promene i kako će to uticati na odnose s partnerima u zemljama u razvoju. Očekuje se da će diskusije na sastanku ministara u Briselu doneti nove smernice i odluke koje će oblikovati budućnost razvojne pomoći EU.
