Visoka predstavnica za spoljnu politiku Evropske unije Kaja Kalas izjavila je danas da je teško zamisliti da bi zemlje članice EU mogle da formiraju posebnu vojsku. Ove komentare izrekla je u Briselu, pre nego što je održan sastanak ministara spoljnih poslova, odgovarajući na nedavne izjave evropskog komesara za odbranu Andrijusa Kubilijusa koji je pozvao na razmatranje uspostavljanja stalne vojske EU.
Kalas je naglasila da svaka evropska zemlja već ima svoju vojsku i da su vojske 23 članice EU deo NATO strukture. „Ne mogu da zamislim da će zemlje stvoriti posebnu ‘evropsku vojsku’. To moraju biti vojske koje već postoje“, kazala je ona, dodajući da je važno videti kako to funkcioniše u praksi. Ova izjava dolazi u svetlu sve većih rasprava o bezbednosti u Evropi i potrebi za jačom vojnom saradnjom među zemljama članicama.
Kubilijus je, s druge strane, ranije ove godine izrazio stav da EU treba da razmotri uspostavljanje stalne vojske od 100.000 vojnika i temeljnu reformu političkih procesa koji upravljaju odbranom. Njegovi komentari naišli su na podeljena mišljenja, sa nekim evropskim liderima koji podržavaju ideju, dok drugi izražavaju zabrinutost da bi to moglo dovesti do konfuzije u lancu komandovanja.
U svom obraćanju, Kalas je istakla značaj jasnog lanca komandovanja unutar vojske. „Razumljivo je da u vojsci morate imati veoma razumljiv lanac komandovanja tako da kada se nešto desi, bude jasno ko kome izdaje naređenja. Ako stvorimo paralelne strukture, to će samo zamutiti sliku“, dodala je ona, naglašavajući potrebu za jasno definisanim pravilima i strukturama.
Ova diskusija o formiranju vojske EU dolazi u trenutku kada se pojačavaju tenzije u svetu, posebno u svetlu nedavnih događaja vezanih za Grenland i američke interese u toj oblasti. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je ranije ove nedelje odbacio pozive nekih vodećih evropskih političara za formiranjem odvojene evropske vojske, naglašavajući da je NATO ključni oslonac za evropsku bezbednost.
U svetlu ovih događaja, mnogi analitičari ističu da je važno da EU i NATO ostanu usko povezani i da dele resurse i obaveze kako bi se osigurala stabilnost u regionu. U tom smislu, saradnja između članica EU i NATO-a može se smatrati ključnom za prevazilaženje izazova s kojima se suočavaju u oblasti bezbednosti.
Kao što je Kalas naglasila, važno je raditi na postojećim strukturama i učiniti ih efikasnijim, umesto da se stvara nova vojna struktura koja bi mogla izazvati dodatne komplikacije i nesporazume. U tom svetlu, može se očekivati dalja diskusija o vojnim kapacitetima EU i načinu na koji bi se oni mogli unaprediti u skladu sa potrebama savremenog vremena.
Dok se debate nastavljaju, jasno je da je budućnost evropske odbrane i vojnih kapaciteta predmet ozbiljnih razmatranja. Na sastanku ministara spoljnih poslova koji se održava u Briselu, očekuje se da će se raspravljati o ovim pitanjima, uz naglasak na potrebu za jedinstvom i saradnjom među članicama EU i NATO-a.
U konačnici, svi ovi događaji ukazuju na to da se evropske zemlje suočavaju s izazovima koji zahtevaju jedinstven pristup i jasno definisane strategije za odbranu, kako bi se očuvala stabilnost i sigurnost u regionu.
