Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je da lideri Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje predstavljaju „autokratski savez“ koji ugrožava međunarodni poredak zasnovan na pravima. Ove izjave dolaze u kontekstu rastuće tenzije između zapadnih zemalja i autokratskih režima, koji, prema njenim rečima, teže uspostavljanju novog svetskog poretka.
Kalas je naglasila da dok se zapadni lideri okupljaju radi diplomatskih razgovora i saradnje, autokratski savez predvođen liderima poput Si Đinpinga, Vladimira Putina, Masuda Pezeškijana i Kim Džong Una, traži brze načine za redefinisanje globalnog sistema. Njena izjava je usledila nakon što su ovi lideri prisustvovali vojnoj paradi u Pekingu povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, što je ona opisala kao direktan izazov postojećem međunarodnom sistemu.
„Ovo nije samo antizapadna optika“, izjavila je Kalas, sugerišući da je u pitanju širi fenomen koji se odnosi na način na koji autokratski režimi nastoje da legitimizuju svoje postojanje i prošire uticaj na globalnoj sceni. U njenom obraćanju, ona je istakla da se ovi lideri okupljaju ne samo da bi pokazali jedinstvo, već i da bi poslali poruku o svojoj snazi i sposobnosti da izazovu zapadne vrednosti i principe.
Kalas je takođe ukazala na to da je ovaj „autokratski savez“ zabrinjavajući znak za budućnost međunarodnih odnosa, jer bi mogao da destabilizuje postojeće mehanizme saradnje i dijaloga. Njena retorika dolazi u trenutku kada su napetosti između Zapada i ovih zemalja na vrhuncu, posebno u svetlu sukoba u Ukrajini i sve većih tenzija u Južnokineskom moru, kao i u vezi sa nuklearnim programom Severne Koreje.
U ovom kontekstu, Kalas je pozvala na jaču saradnju među zapadnim zemljama kako bi se odgovorilo na izazove koje predstavlja ovaj savez. Ona je naglasila potrebu za jedinstvom i zajedničkim pristupom kako bi se očuvali principi demokratije i ljudskih prava na globalnom nivou. „Samo kroz zajedničke napore možemo se suprotstaviti ovim autokratskim tendencijama“, zaključila je ona.
Analitičari ukazuju na to da je porast uticaja ovih autokratskih lidera u poslednjim godinama rezultat globalnih promena, uključujući ekonomske krize, pandemije i klimatske promene, koji su stvorili plodno tlo za autoritarne režime da se učvrste na vlasti. Ovi lideri često koriste nacionalizam, anti-zapadnu retoriku i krizu legitimiteta zapadnih demokratija kako bi opravdali svoje autoritarne mere i mobilisali podršku unutar svojih zemalja.
Kalasove reči su deo šireg diskursa u Evropi, gde se sve više prepoznaje potreba za redefinisanjem odnosa sa autokratskim režimima. Evropska unija, koja se suočava sa unutrašnjim izazovima kao što su migracije, ekonomija i sigurnost, takođe mora da se suoči sa spoljnim pretnjama koje dolaze od ovih režima.
U svetlu svih ovih izazova, Kalas je pozvala na povećanu otpornost EU i jaču saradnju sa međunarodnim partnerima kako bi se osiguralo da evropske vrednosti ostanu u fokusu. „Moramo delovati zajedno kako bismo sačuvali mir i stabilnost u svetu“, poručila je ona, naglašavajući značaj zajedničkog fronta protiv autokratije.
U zaključku, Kalasova upozorava da je trenutak kritičan i da se svet suočava s izborom između demokratije i autoritarizma. Njene reči služe kao poziv na akciju za zapadne zemlje, kako bi se zajedno suočile s izazovima koje predstavlja ovaj autokratski savez i očuvale osnovne vrednosti koje čine osnovu međunarodnog poretka.
