Mnogi vozači u Srbiji veruju da polisa osiguranja garantuje pokriće za sve moguće situacije, ali to nije uvek slučaj. Čak i ako imate važeće osiguranje, postoje okolnosti u kojima ono ne pokriva štetu, posebno kada je reč o vožnji u alkoholisanom stanju. U tom slučaju, vozači mogu izgubiti pravo na osiguranje i biti primorani da sami snose troškove štete.
Jedna od ključnih situacija u kojoj osiguranje ne važi je vožnja pod uticajem alkohola. Prema važećem zakonu, vozač gubi prava iz osiguranja ako je bio pod dejstvom alkohola iznad dozvoljene granice od 0,2 promila. To znači da, ukoliko se dogodi saobraćajna nesreća, osiguravajuća kuća neće isplatiti štetu oštećenima, već će potraživati iznos od vozača koji je izazvao nezgodu. Ovaj proces može dovesti vozača do ozbiljnih finansijskih problema, posebno ako se u nesreći dogode teže posledice, poput trajnog invaliditeta.
Pored vožnje pod dejstvom alkohola, postoje i drugi razlozi zbog kojih vozači mogu izgubiti prava iz osiguranja. Na primer, ukoliko je vozilo tehnički neispravno, ako se prevozi više putnika nego što je registrovano ili ako se vozi bez važeće vozačke dozvole, vozač može biti suočen sa gubitkom osiguravajućih prava. Takođe, bežanje sa mesta nesreće bez pružanja potrebnih informacija ili namerno izazvana šteta takođe mogu dovesti do gubitka prava na osiguranje.
Uprkos ozbiljnim posledicama, vožnja pod uticajem alkohola se u Srbiji još uvek ne shvata dovoljno ozbiljno. Statistika pokazuje da je broj saobraćajnih nesreća uzrokovanih alkoholom i dalje visok, a mnogi vozači ne razumeju rizike koje preuzimaju. Čak i minimalno prekoračenje dozvoljene granice može dovesti do gubitka prava iz osiguranja i finansijskih posledica koje se mere u desetinama ili stotinama hiljada evra.
Osim šteta izazvanih vožnjom u alkoholisanom stanju, vozači se suočavaju i sa problemima kada su štete izazvane nepogodama. Naime, obavezno osiguranje ne pokriva štete nastale usled vremenskih nepogoda kao što su grad ili oluja, osim ako vozač ima kasko osiguranje, koje u Srbiji ima samo oko 12% vlasnika automobila.
U slučaju da vozač izazove nezgodu i ne može da plati štetu, osiguravajuće kuće ne odustaju od potraživanja. Rok za naplatu potraživanja od vozača je deset godina od pravosnažne presude. Ako vozač ne plati dug, osiguranje može pokrenuti sudski postupak i tražiti prinudnu naplatu od imovine vozača. To može uključivati oduzimanje dela plate, penzije ili imovine.
Važno je napomenuti da postoje specifične situacije u kojima osiguranje ne važi. Vozači koji izazovu nezgodu mogu izgubiti prava iz osiguranja ako su vozili pod dejstvom alkohola, ako su vozili bez dozvole, ili ako su napustili mesto nesreće bez davanja informacija. Takođe, ako je vozilo bilo tehnički neispravno ili ako se vozač nije pridržavao propisa, osiguranje može odbiti isplatu štete.
U svetlu ovih informacija, jasno je da vozači u Srbiji moraju biti svesni rizika i posledica vožnje pod dejstvom alkohola i neodgovornog ponašanja na putu. Edukacija i povećanje svesti o ovim pitanjima su ključni za smanjenje broja saobraćajnih nesreća i zaštitu svih učesnika u saobraćaju.
