Dok cela planeta pomno prati dešavanja na Bliskom istoku i rast cena goriva usled prekida isporuka sirove nafte kroz ključnu pomorsku rutu Ormuski moreuz, postaje očigledno koliko je čovečanstvo i dalje zavisno od „crnog zlata“. U savremenom svetu, teško je zamisliti život bez nafte, ali se postavlja pitanje kada će ta zavisnost postati stvar prošlosti.
Već smo veliki deo kućne potrošnje energije preusmerili sa nafte na druge izvore. Klimatske promene pojačavaju pritisak da se tranzicija ubrza, a nove tehnologije se razvijaju kako bi omogućile brži izlazak iz zavisnosti od nafte. Ipak, u određenim industrijama, poput pomorskog transporta i proizvodnje plastike, još uvek nema adekvatnih zamena za naftu.
Dejvid Mekdonald, profesor naftne geologije na Univerzitetu u Aberdinu, ukazuje na to da je industrija lova na kitove dobra analogija za trenutnu situaciju sa naftom. Na vrhuncu moći, lov na kitove bio je ogroman, ali je tokom vremena usledio neumitan pad, što može ukazivati na budući razvoj u industriji nafte.
Nafta se koristi već hiljadama godina, a njen istorijat seže unazad do drevnih civilizacija. Pre oko 40.000 godina, ljudi su u Siriji koristili bitumen za pričvršćivanje drški na alate. Tokom vekova, upotreba nafte se razvijala, a masovna eksploatacija počela je 1859. godine, kada je Edvin Drejk pronašao naftu u Pensilvaniji. Sirova nafta, nastala od ostataka biljaka i životinja, danas igra ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji.
Međutim, istraživanja sugerišu da će se potražnja za naftom smanjivati. Međunarodna agencija za energiju predviđa da će globalna potražnja za naftom dostići vrhunac tokom ove decenije, nakon čega će doći do opadanja. Uspon električnih vozila predstavlja sledeći veliki pad potrošnje nafte, dok se u avijaciji takođe očekuju promene. Tehnologija napreduje, a održiva avionska goriva dobijaju sve više pažnje.
Pomorski transport predstavlja veći izazov. Oko 90 posto svetske trgovine odvija se morem, a brodovi, koji su skupi i traju decenijama, teško se brzo zamenjuju. Iako se istražuju alternativna goriva, kao što je vodonik, profesor Džej Apt iz Univerziteta Karnegi Melon smatra da će pomorski transport ostati veliki potrošač nafte još decenijama.
Plastika, koja se proizvodi iz nafte, predstavlja skriveni problem u naftnoj industriji. Upotreba plastike je na mnoge načine opasnija od sagorevanja ugljovodonika. Sintetička plastika je jeftina, izdržljiva i prilagodljiva, ali njena proizvodnja i upotreba stvara ozbiljne ekološke probleme.
U budućnosti, očekuje se da će se potrošnja nafte smanjivati, ali kada i kako će se ta tranzicija odigrati ostaje neizvesno. Naftne kompanije će i dalje ulagati u istraživanja i bušenje, dok će se istovremeno nagomilavati pritisak na smanjenje emisije ugljenika. Mnogi predviđaju da će nafta jednog dana postati samo kratka epizoda u istoriji čovečanstva.
U narednih 50 do 100 godina, naftne platforme i bušotine u SAD možda će ličiti na napuštene rudnike i „gradove duhova“ iz prošlosti, svedočeći o izgubljenom načinu života. Dok se svet suočava sa izazovima klimatskih promena, zavisnost od nafte postaje sve manje održiva, a prelazak na čiste izvore energije je neizbežan.
