Taksista Srđan Mandić (25) spasio život devojci koja je htela da se ubije.
Novosadski taksista Srđan Mandić (25), zahvaljujući svojoj intuiciji, ljudskosti i plemenitosti, uspeo je da spase život 29-godišnje devojke koja je 30. maja pokušala da se ubije skokom s Varadinskog mosta.
Ovako za Kurir započinje priču Srđan Mandić (25) iz Užica, koji već četiri godine živi u Novom Sadu gde radi kao taksista. Srđanu je taj dan bio uobičajen. Izvozao je više tura, a onda se parkirao u centru, nadajući se da će neko da se pojavi.
– Bilo je oko dva sata po ponoći. Taksirao sam od 17 časova, bilo je neko zatišje i već sam razmišljao da idem kući, kad – seda ona. Uplakana, potresena, nesrećna… Odmah sam osetio da nešto ozbiljno nije u redu, ali u tom trenutku nisam mogao ni da sanjam da će, pred mojim očima, pokušati da sebi oduzme život!
Devojka se pojavila i sela napred u taksi. Počela je da priča kako joj je teško, kako su je svi izdali, kako nema gde da živi… Raspadala se potpuno. Srđan je, kako kaže, pokušao da je oraspoloži i da sazna šta se zapravo dešava, ali ona je samo ponavljala kako joj ništa ne valja u životu.
– Stigli smo do adrese koju je rekla, ali je ona bila i dalje jako uznemirena i meni samo kroz glavu prođe: „A šta ako je neko bije tamo?“ Ne znam kakva je njena životna situacija i šta joj se dešava, vidim samo da je dotakla dno. Nešto mi nije dalo da je ostavim samu, pa sam joj rekao: „Ako želiš, možemo da se provozamo još koji krug, da se smiriš.“ Ona se tu predomisli, vrati se u kola i kaže mi da je vozim na kej kod Varadinskog mosta – priča.
Srđan je tada postao sumnjičav. U svojoj praksi video je različite situacije, ali ovo je bilo drugačije. Približavajući se mostu, pitao je devojku gde tačno da stane, a ona mu je rekla da vozi pravo na most. Srđan je bio u šoku i pitao se šta će ona na mostu. Nakon njenog zahteva da stane na skretanju, situacija je postala još kritičnija.
– Pokuša da plati, ali sam to odbio. Nije se pomerao – samo je gledao kuda će da krene – hoće li skrenuti desno ili nastaviti na most. Prvo je krenula mirno da korača, ali onda je odjednom počela da trči. Kada sam video da trči, dao sam pun gas, stao sam na možda nekih pet metara ispred nje i izleteo iz kola. Ona se samo bacila na ogradu napred i odgurnula rukama. Uhvatio sam je, maltene, u poluskoku – kaže Srđan.
Sve vreme je bio između nje i ograde, držeći je za ruku i ne želeći da je pusti. – Pokušala je još jednom da me odgurne, ali sam rekao: „Nećeš ti nikud.“ Spustio sam je na zemlju i zadržao dok nisu naišli prolaznici. Viknuo sam da zovu policiju. Došli su za desetak minuta i odveli je u bolnicu – priseća se Srđan.
Tek kasnije ga je, kaže, stigao stres. Osećao se kao da je zamalo on skočio. – Najveći šok od svega mi je bio taj što se ona nije premišljala. Bila je odlučna u tome da sve okonča brzo, a novi šok usledio je kada sam shvatio gde smo se nalazili. Ispod nas je bilo suvo kamenje. Visina od oko 10 metara. Ona nije ni došla do vode, pa da pomisliš da možda može i da preživi. Na mestu gde je bila, da je skočila, ne bi imala nikakve šanse! – kaže Srđan.
– Samo sam bio na pravom mestu u pravo vreme – dodaje ovaj taksista, čiji je postupak podsetnik da i obični ljudi mogu biti junaci, samo ako imaju srce koje vidi tuđu patnju i ruku spremnu da pomogne.
Izvor: Srbija Danas/Kurir
