Milorad Dodik, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), izneo je danas kontroverzne stavove o budućnosti Srba u Bosni i Hercegovini. Tokom tribine pod nazivom „Geostrateški pravac Srpske“, Dodik je naglasio da je Bosna i Hercegovina neodrživa za srpski narod, ukazujući na istorijske posledice naoružavanja Nemačke, za koje tvrdi da su dovodile do stradanja Srba. Prema njegovim rečima, „Srbi ne mogu da grade život sa muslimanima u BiH“.
Dodik je istakao da se trenutno razgovara sa Ruskom Federacijom, koja, kako tvrdi, želi da očuva mir i da je uvek bila saveznik Srba. Međutim, on je takođe naglasio da ne bi trebalo imati iluzije o tome da su Rusi isključivo na strani Srba, već da su oni tu da zaštite prava koja Srbi imaju, pod uslovom da ih sami Srbi štite. „Braniti se danas znači prepoznati tokove i biti na pravoj strani“, rekao je Dodik, dodajući da je Rusija globalna sila koja će stati uz Srbe u slučaju napada.
Dodik je izneo zabrinutost da Srpska ima samo dve i po godine da reši probleme sa američkom administracijom, naglašavajući da će situacija postati teža ukoliko na čelu SAD-a ne bude Donald Tramp. On je kritikovao evropske lidere, navodeći da su „na zalasku“ i da nameću priče o visokom predstavniku orijentisanom prema muslimanima.
Na tribini je takođe govorio o sankcijama koje je dobio od Velike Britanije i Nemačke zbog svog stava prema migracijama. Dodik se usprotivio premeštanju migranata koji nisu dobili azil u tim zemljama u Bosnu i Hercegovinu. „Rekao sam ne i zato sam dobio sankcije“, kazao je Dodik, podsećajući prisutne na to da su zemlje poput Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Holandije već pune migranata, i da će se njihova politika sve više orijentisati prema dodvoravanju muslimanima.
On je istakao da u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji živi oko 40 miliona muslimana, od kojih dve trećine nema rešen status. Prema Dodikovim rečima, vlasti u tim zemljama suočavaju se sa ozbiljnim problemima i pod pritiskom su da ne preduzimaju mere protiv muslimana u Bosni i Hercegovini. „Tražili su da potpišemo sporazum sa Velikom Britanijom, Nemačkom i Francuskom da se ovde prebaci 51.000 migranata. Rekao sam ne“, ponovio je Dodik.
Dodikova retorika odražava strah i nesigurnost među srpskim narodom u BiH, a njegova izjava o neodrživosti Bosne i Hercegovine za Srbe može dodatno pogoršati tenzije između različitih etničkih grupa. On je naglasio potrebu da se srpski narod oslobodi pritisaka i uticaja stranih zemalja, posebno onih koje su, kako je rekao, pod uticajem snažnog muslimanskog faktora.
U ovom kontekstu, Dodikova izjava može se tumačiti kao poziv na jačanje srpskog identiteta i suvereniteta u BiH, ali i kao signal o mogućem pogoršanju odnosa sa muslimanskom populacijom. Njegove reči izazivaju zabrinutost o budućnosti etničkih odnosa u Bosni i Hercegovini, gde se istorijski sukobi i dalje osećaju.
Dodikova izjava dolazi u trenutku kada se u BiH vodi debata o pitanju migracija i kako se nositi sa sve većim brojem izbeglica i migranata. Njegov stav o nepoželjnosti premeštanja migranata u BiH može dodatno zakomplikovati situaciju i izazvati reakcije međunarodne zajednice, koja se trudi da pronađe rešenja za migrantsku krizu u regionu.
U svetlu ovih komentara, ostaje neizvesno kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na političku i društvenu klimu u Bosni i Hercegovini.
