Dok mladi ljudi sve više napuštaju sela u potrazi za boljim životom u velikim gradovima, dvadesetogodišnja Jovana Rajković iz ivanjičkog sela Dubrava odlučila je da učini suprotno. Ona se vratila na svoje rodno ognjište i posvetila se kozarstvu, pokazujući da i život na selu može biti uspešan i lep. Sa osmehom na licu, Jovana ističe svoju strast prema životinjama i prirodi, uz veru da može stvoriti bolju budućnost na selu.
Jovana je završila gimnaziju, ali nije imala nameru da napusti svoje mesto. „Završila sam gimnaziju i odlučila da ostanem u svom rodnom mestu uz kozarstvo, jer je ta ljubav oduvek bila tu. Shvatila sam da nema potrebe da odlazim kada mogu da stvorim lep život ovde i potrudim se da selo opstane,“ izjavila je Jovana. Njena odluka naišla je na različite reakcije lokalne zajednice, ali ona ostaje čvrsta u svom stavu da je život na selu pun mogućnosti.
Jovanin radni dan počinje s prvim svitanjem. Uz pomoć svog ponija Mlađa, vernog psa i stada koza, ona se svakodnevno bavi obavezama koje zahtevaju mnogo truda i ljubavi. „Moj radni dan počinje rano. Prvo pustim koke i nahranim Mlađa, zatim kozice, a male jariće pustim da skakuću po dvorištu,“ objašnjava Jovana. Nedavno je kupila i mlade koze rase alpinka, poznate po kvalitetu i količini mleka, koje će se ojariti sledeće godine.
Svaka koza i jare su joj veoma važni, pa im Jovana posvećuje posebnu pažnju. „Hrani ih travom sa pašnjaka i dozivam po imenu, pokazujući koliko mi znači svaki član stada,“ dodaje ona. U sezoni muže, koze dobijaju mešavinu žita, dok zimi uživaju u ispaši i senu punom lekovitog bilja. „Svaku od njih sam odgajila od malih jarića, ljuljala sam ih u rukama i hranila. Zato su one deo moje porodice,“ ponosno priča Jovana, navodeći imena svojih ljubimica: Milka, Zlatana, Branka, Rogica, Maja.
Briga o stadu ne prestaje ni kada se dan završi. Jovana je svesna da je to dugotrajan proces, ali i da u svemu ima podršku svoje mlađe sestre Aleksandre, koja uči za veterinara. „Uveče, kada ih nahranim i dam jarićima flašicu mleka, obavezno ih uspavljujem i nunam. Tada zaboravim na vreme i sve ostalo, pa tek kasnije shvatim da je vreme i ja da idem na spavanje,“ kaže ona uz osmeh.
Jovana Rajković predstavlja primer kako se uz ljubav prema životinjama, rad i upornost može sačuvati ognjište i život na selu. U Dubravi kod Ivanjice, ona pokazuje da se i uz koze i jariće može graditi budućnost. Njen entuzijazam i posvećenost inspirisali su mnoge u njenoj zajednici, a njena priča može poslužiti kao motivacija za sve one koji sumnjaju u mogućnosti života na selu.
Na ovaj način, Jovana ne samo da brine o svom stadu, već i doprinosi opstanku svog sela. Njena hrabrost da ostane na selu i izgradi svoj život na temelju tradicije i ljubavi prema prirodi pruža nadu i osvežava duh zajednice. U svetu koji se brzo menja, ona ostaje verna svojim korenima i pokazuje da je život na selu pun mogućnosti, a ne samo izazova.
Kroz svoju svakodnevnicu, Jovana Rajković dokazuje da se uz trud i strast može ostvariti snažna povezanost s prirodom i da život na selu može biti jednako ispunjen i uspešan kao i u gradovima.
