Sudski izvršitelj je prvi put izvršio popis imovine u kući bivšeg policajca iz Policijske uprave Beograd, koji je pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora zbog teških telesnih povreda koje je naneo Vladimiru Mitriću, dopisniku „Večernjih novosti“. Incident se dogodio 12. septembra 2005. godine, kada je Mitrić napadnut u ulazu zgrade u kojoj je živeo. Iako je osuđen, bivši policajac nije izdržao kaznu, jer je bio obuhvaćen abolicijom tadašnjeg predsednika Republike Srbije. Mitrić, koji više od 20 godina živi pod policijskim obezbeđenjem, ističe da napadač ni ovaj put nije bio prisutan prilikom popisa, a u njegovoj kući su bili ukućani i advokat, bivši visoki funkcioner policije.
Mitrić naglašava da je odavno ukazivao na povezanost između svog napadača i njegovog advokata, koji je pre nego što je postao advokat bio na istaknutim mestima u policiji. Ova situacija nije iznenađenje za Mitrića, s obzirom na to da je ranije doživeo slične poteškoće u vezi sa pravdom. Takođe, napominje da je tužilac, koji je bio prisutan kada su policajci došli da prepoznaju napadača, rekao da „nije poginuo“. Ova izjava je, prema Mitriću, dodatno oslikala klima u kojoj se nalazio.
Mitrić je više puta tražio da se ispita pozadina napada na njega, ali se ništa nije preduzelo. Tokom jednog incidenta, bivši policajac ga je verbalno napao dok je bio pod obezbeđenjem, a Mitrić je istakao da su upravo policijske vlasti reagovale na način koji je bio neophodan. Iako su mu ponudili da plati deo svojih obaveza na rate, napadač je na kraju izbegavao da plati dugove, što Mitrića dovodi u situaciju da plaća velike troškove.
Načelnik policije u Šapcu upozorio je Mitrića na opstrukcije iz beogradske policije, koje su sprečavale hapšenje njegovog napadača. Mitrić s pravom postavlja pitanje o bezbednosti novinara u Srbiji, naglašavajući da je slučaj ubistva dopisnika Milana Pantića ostao nerazjašnjen, a da je on napadnut na sličan način. Tokom napada, Mitrić je bio u blizini aktivnih policajaca koji nisu reagovali, a patrola je stigla tek nakon što je on pozvao komandira.
I pored pokušaja da se izvršenje presude okonča, Mitrić se suočava sa dugotrajnim procesima. Njegovi troškovi, koji uključuju advokatske usluge i troškove veštaka, daleko su veći od njegove bruto plate. Mitrić se pita kako je moguće da oni koji su planirali njegov napad još uvek uživaju zaštitu i uticaj. Njegova ponuda napadaču da otkrije „arhitekte“ napada ostala je bez odgovora, što dodatno ukazuje na nepravdu u ovom slučaju.
Na kraju, Mitrić naglašava da je borba za pravdu i dalje teška, ali je odlučan da nastavi svoju borbu protiv nepravde koja ga prati godinama. Njegova situacija je simbol problema sa kojima se suočavaju novinari u Srbiji, a njegov glas je poziv na akciju za sve koji se bore za slobodu medija i pravdu. Mitrić veruje da se mora raditi više na zaštiti novinara i osiguranju da zločini protiv njih ne ostanu nepokazani.
