Denver je upisao i desetu uzastopnu pobedu, ali način na koji je do nje došao otvara više pitanja nego što zatvara. Nagetsi su savladali Memfis rezultatom 136:119 i nastavili seriju u završnici regularnog dela sezone, ali ova utakmica nije ostavila utisak potpune kontrole nad dešavanjima na parketu.
Kontekst je bio jasan pre početka utakmice. Denver se nalazio u seriji pobeda, dok je Memfis imao skraćenu rotaciju, bez većine standardnih igrača i sa nekoliko novajlija koji su tek ulazili u ritam. Denver je bio veliki favorit, ali parket nije ispunio očekivanja. Umesto rutinske pobede, Nagetsi su se suočili sa utakmicom koja ih je primorala da reaguju.
Prva četvrtina je nagovestila da stvari neće teći glatko. Jokić i Marej su otvorili utakmicu u svom ritmu, ali Memfis je odgovorio šutom za tri poena. Bez agresivnog pritiska na loptu, Nagetsi su dozvolili protivniku da se razigra. Sedric Kauard i Tejlor Hendriks su brzo pronašli svoj ritam, a kada su se priključili i ostali igrači, razlika nije mogla da se stvori. Nakon prvih 12 minuta, rezultat je bio „tek“ 37:33, uz osećaj da Denver ne kontroliše tok utakmice.
Problem je eskalirao u drugoj četvrtini. Klupa Denvera je potpuno ispustila utakmicu iz ruku. Serija Memfisa od 20:4 nije bila rezultat individualne inspiracije, već raspada sistema: loše odluke u napadu, spor povratak u odbranu i niz nepotrebnih faulova. U prva četiri minuta te deonice napravljeno je pet faulova, što je dodatno otvorilo prostor gostima.
Memfis je nastavio da pogađa spolja, ukupno 13 trojki u prvom poluvremenu nije bila slučajnost, već direktna posledica načina na koji je Denver branio perimetar. U jednom trenutku, delovalo je da Nagetsi čekaju da se utakmica sama vrati u ravnotežu, bez konkretne reakcije. Na poluvremenu je bilo 72:68 za goste.
Reakcija je, međutim, stigla odmah nakon pauze. Treća četvrtina bila je najjasniji pokazatelj razlike u kvalitetu između ove dve ekipe. Denver je podigao intenzitet u oba pravca, pre svega kroz fizičku igru Erona Gordona. Napadi „duboko na postu“ doneli su lake poene i postavili ton deonice.
Kem Džonson je nastavio u istom ritmu, koristeći prostor u reketu i završavajući akcije bez komplikacija. Marej je preuzeo kontrolu nad tempom utakmice, birajući trenutke kada treba ubrzati, a kada smanjiti ritam. U tom periodu, uključio se i Tim Hardavej mlađi, čijim šutevima je razlika počela da raste i prelomila utakmicu.
Nikola Jokić je u toj deonici kompletirao još jedan tripl-dabl sa 14 poena, 15 skokova i 10 asistencija. Međutim, važnije od samih brojki bio je način na koji je stabilizovao igru. Svaki napad imao je strukturu, lopta je išla tamo gde treba, a Denver je prestao da zavisi od individualnih rešenja. Bio je to njegov 198. tripl-dabl u karijeri, od kojih je čak 89 stiglo pre kraja treće četvrtine.
Rezultat ovog pristupa Nagetsa u nastavku igre bio je jasan; treća četvrtina dobijena je 39:22, što je dovelo do potpunog preokreta. Sa 107:94 pred poslednjih 12 minuta, pitanje pobednika više nije postojalo. Za razliku od drugog perioda, druga petorka je u završnici odradila posao bez oscilacija. Prednost je brzo narasla preko 20 poena, nosioci igre su dobili prostor za odmor, a utakmica je mirno privedena kraju.
Memfis je izvukao maksimum iz onoga što ima na raspolaganju. Kauard je postigao 27 poena, dok su Hendriks i Vilijamson dodali po 16, što je bilo dovoljno da naprave problem, ali ne i da održe nivo kroz celu utakmicu. Kada je šut za tri poena stao u drugom poluvremenu, nestala je i njihova šansa da ostanu u egalu.
Za Denver, Marej je bio najbolji poenter sa 26 poena, uz 7 skokova i 5 asistencija, i zajedno sa Jokićem vodio tim do desete uzastopne pobede. Ovo je prvi put u „Jokićevoj eri“ da su Denver Nagetsi došli do 10 pobeda u nizu, a ujedno je i najduži pobednički niz Nagetsa još od sezone 2012/13, kada su stali na 15 pobeda za redom. Vodećem dvojcu tima pridodao se i sve bolji Kem Džonson, koji je šutirao izuzetno efikasno – 8 od 12, te utakmicu završio sa 18 postignutih poena.
