U Srbiji je u toku jesenje setve za 2023. godinu zabeležen značajan porast površina pod usevima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), do 23. novembra 2023. godine, ukupno je zasejano 788.815 hektara, što predstavlja povećanje od 8,5% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj trend rasta ukazuje na sve veću zainteresovanost poljoprivrednika za proizvodnju žitarica i drugih kultura, uprkos izazovima sa kojima se suočavaju u sektoru poljoprivrede.
Analizirajući pojedinačne kulture, primećeno je da je površina pod pšenicom povećana za 8,6%, što ukazuje na stabilnu potražnju za ovom osnovnom žitaricom. Takođe, površine pod ječmom su povećane za 1%, dok je uljana repica zabeležila značajan rast od 36,8%. Ovi podaci ukazuju na to da su poljoprivrednici prepoznali potencijal ovih kultura i prilagodili svoje setvene planove u skladu sa potrebama tržišta.
Međutim, u istom periodu, beleži se i pad površina pod nekim drugim kulturama. Naime, površina pod ovsenim usevima smanjena je za 9%, a pod raži za 1,7%. Ovi podaci mogu ukazivati na promene u agrarnoj strategiji i prioritetima poljoprivrednika, koji se možda sve više fokusiraju na profitabilnije kulture ili one koje su otpornije na klimatske promene.
U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve, koji se proteže od 2014. do 2023. godine, površine pod pšenicom su povećane za 0,1%. Ovaj rast može se smatrati pozitivnim signalom za domaću poljoprivredu, jer ukazuje na to da su poljoprivrednici spremni da investiraju u svoju proizvodnju i prilagode se promenama na tržištu.
Stručnjaci smatraju da su razlozi za ovakav porast površina pod usevima različiti. Pre svega, povećana potražnja za hranom usled globalnih kriza i inflacije može biti jedan od ključnih faktora. Poljoprivrednici su, svesni ove situacije, možda odlučili da prošire svoje površine kako bi zadovoljili tržišne potrebe i obezbedili stabilniji prihod. Takođe, poboljšanje agrarne politike i dostupnost subvencija i podrške od strane države može biti dodatni motiv za povećanje obradivih površina.
S obzirom na klimatske promene i sve češće ekstremne vremenske prilike, poljoprivrednici se suočavaju sa brojnim izazovima. Ipak, povećanje površina pod pšenicom, ječmom i uljanom repicom može se protumačiti kao prilagođavanje ovim promenama i težnja ka diversifikaciji proizvodnje. Ove kulture su poznate po svojoj otpornosti i potencijalu za dobru berbu, što ih čini privlačnim izborom za poljoprivrednike.
U narednom periodu, prateći trendove u poljoprivredi, biće važno obratiti pažnju na to kako će se razvoj situacije odvijati. Povećanje obradivih površina može doneti koristi, ali takođe može doći do izazova u pogledu održivosti i zaštite životne sredine. Poljoprivrednici će morati da pronađu ravnotežu između rasta proizvodnje i očuvanja prirodnih resursa.
Dodatno, važno je napomenuti da će uspeh jesenje setve zavisiti i od vremenskih uslova koji će vladati tokom narednih meseci. Uzimajući u obzir sve ove faktore, stručnjaci pozivaju na pažljivo planiranje i strategije koje će omogućiti poljoprivrednicima da se suoče sa izazovima i iskoriste sve prednosti koje im pruža tržište.
U zaključku, jesenja setva u Srbiji za 2023. godinu donosi pozitivne signale o povećanju površina pod važnim kulturama, što može doprineti stabilnosti domaće poljoprivrede. Poljoprivrednici se suočavaju s brojnim izazovima, ali prilagođavanje potrebama tržišta i inovativni pristupi mogu biti ključni za budući razvoj ovog sektora.
