Cicvara je jedno od onih jela koja nas vraćaju u detinjstvo, podsećajući nas na mirise domaće kuhinje i toplinu doma. Ova tradicionalna poslastica se nekada pravila od samo nekoliko sastojaka koje su svaka domaćica uvek imala pri ruci: brašna, masla, kajmaka i mleka. Ono što čini cicvaru posebnim je njena jednostavnost i ukus koji se pamti kroz ceo život.
Sastojci za cicvaru su veoma jednostavni i lako dostupni. Potrebno je 500 ml mleka, 200 g domaćeg maslaca (ili kombinacija maslaca i svinjske masti), 200 g domaćeg kajmaka, 150 g kukuruznog brašna (iako može i pšenično, kukuruzno daje poseban ukus) i prstohvat soli. Ovi sastojci zajedno čine jelo koje je omiljeno među svim generacijama.
Priprema cicvare zahteva malo strpljenja i pažnje. Prvo, u šerpi na laganoj vatri treba otopiti maslac dok ne postane zlatne boje i zamiriše. Zatim dodajte kukuruzno brašno i neprestano mešajte drvenom varjačom kako bi se brašno propržilo i dobilo blagu orašastu aromu, pazeći da ne zagori. Kada brašno postane zlatno i miriše na pečeno, polako sipajte mleko i stalno mešajte da ne bi nastale grudvice.
Nakon što je mleko dodato, smanjite vatru i kuvajte uz stalno mešanje dok se masa ne zgusne i ne počne da se odvaja od zidova šerpe. U ovoj fazi dodajte kajmak i prstohvat soli, pa nastavite da mešate dok se svi sastojci ne sjedine i ne dobiju svilen, masni izgled. Kada se na površini počne izdvajati masnoća, cicvara je gotova. Poslužite je toplu, uz kiselo mleko, domaći sir ili čašu kiselog jogurta. U prošlosti se uz cicvaru često nalazila i topla proja ili domaći hleb, što je činilo ovaj obrok pravim praznikom za nepca.
Cicvara nije samo jelo, ona je simbol tradicije i vezana je za porodične vrednosti. U vreme kada su pripreme hrane zahtevale više vremena, cela porodica je sedela zajedno za stolom, deleći obroke i zajedničke trenutke. Ovo jelo nas podseća na vreme kada su se običaji i kulinarstvo prenosili s generacije na generaciju, čuvajući duh domaće kuhinje.
U današnje vreme, kada su brze i instant hrane postale norma, cicvara predstavlja povratak korenima. U svetu gde se često žuri, ovo jelo nas uči strpljenju i važnosti kuhanja sa ljubavlju. Naša kulinarska tradicija je bogata i raznolika, a cicvara je jedan od dragulja koji zaslužuje da bude sačuvan i prenošen dalje.
Osim cicvare, domaća kuhinja obuhvata i mnoge druge specijalitete koje su kroz istoriju oblikovali različiti uticaji. Turska kuhinja, na primer, ostavila je dubok trag na kuhinju Balkana, a mnogi recepti su vekovima prenošeni i prilagođavani. Istraživanjem ovih recepata možemo otkriti bogatstvo ukusa i tradicija koje su oblikovale našu kulturu.
U cilju očuvanja domaće kulinarske tradicije, preporučujemo svima zainteresovanima da se upuste u istraživanje starih recepata i običaja. U knjigama kao što su „Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje“ i „Turska kuhinja sa vekovnim receptima“, nalaze se mnoge tajne koje će obogatiti vašu kuhinju i učiniti je mestom okupljanja porodice i prijatelja.
U svetu gde se gubi dodir s tradicijom, vraćanje starim receptima i pripremi hrane na klasičan način može doneti ne samo ukus, već i radost i zajedništvo. Cicvara je jedan od načina kako možemo ponovo doživeti te dragocene trenutke i sačuvati ih za buduće generacije.
