Iza naizgled bezazlenih kopija luksuznih torbi, patika i satova krije se globalna industrija vredna više od 2.000 milijardi dolara, koja raste brže nego ikada. Nekada ograničeni na ulične pijace, falsifikati se danas proizvode u umreženim, visokoorganizovanim sistemima koji koriste savremenu tehnologiju i direktno pune finansijske tokove organizovanog kriminala.
Na meti su gotovo sve vodeće svetske marke – od Luj Vitona i Gučija, do Najka i Roleksa. Carine širom sveta svake godine zaplene desetine miliona komada, ali se veruje da samo mali procenat ukupne količine bude stvarno otkriven. Prema zvaničnim podacima američkih vlasti, roba čija bi tržišna vrednost dostigla pet milijardi dolara završila je u carinskim skladištima tokom samo jedne godine.
Ovaj fenomen, međutim, prevazilazi ekonomski problem. Stručnjaci upozoravaju da se iza proizvodnih centara falsifikovane robe često nalaze kriminalne organizacije koje zaradu koriste za pranje novca, trgovinu drogom, pa čak i finansiranje ekstremističkih mreža. Kupovina „bezazlene“ kopije time postaje direktan doprinos globalnom kriminalu, navodi Biznis insajder u svom video-izveštaju.
Zdravstveni rizici takođe su daleko od zanemarljivih. Laboratorijske analize u Evropi i SAD-u otkrile su da lažni nakit i odeća često sadrže opasno visoke koncentracije kadmijuma, olova i nikla, dok patike i garderoba iz nelegalnih pogona obiluju zabranjenim hemikalijama koje mogu izazvati alergije, iritacije i trajna oštećenja zdravlja.
Uprkos svemu, potražnja za falsifikatima nastavlja da raste. Razlog je jasan – kupci žele luksuz po nižoj ceni, a internet je otvorio neslućene mogućnosti prodaje, od društvenih mreža do raznih oglasnih platformi. Istovremeno, proizvođači postaju sve veštiji, pa razlika između originala i falsifikata ponekad može da se utvrdi tek laboratorijskim testiranjem.
Stručnjaci upozoravaju da će borba protiv industrije falsifikata biti jedan od najvećih izazova globalne trgovine u decenijama koje dolaze. Dokle god postoji potražnja za „jeftinim luksuzom“, nelegalne fabrike će raditi punim kapacitetom – uz ogromne profite i još veće rizike za potrošače.
Fenomen falsifikata nije samo ekonomski, već i društveni problem. Mnogi kupci nisu svesni posledica koje njihova kupovina može imati na globalnu ekonomiju i društvo. Kriminalne organizacije koje stoje iza proizvodnje falsifikata često su umrežene sa drugim oblicima kriminala, a novac od prodaje ovih proizvoda često se koristi za finansiranje ilegalnih aktivnosti.
Osim toga, potrošači koji kupuju falsifikate često ne dobijaju ni približno kvalitet proizvoda koji očekuju. Falsifikati su često lošeg kvaliteta i mogu biti opasni po zdravlje. Na primer, mnogi proizvodi sadrže toksične materije koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. U tom smislu, kupovina falsifikata ne samo da doprinosi kriminalu, već i direktno ugrožava zdravlje kupaca.
Državne vlasti se bore protiv ovog problema, ali izazovi su ogromni. Globalizacija i internet omogućavaju lako širenje falsifikata, a mnoge države imaju različite zakone i pristupe u borbi protiv ovog fenomena. Potrebna je međunarodna saradnja kako bi se efikasnije suprotstavili organizovanim kriminalnim mrežama koje se bave proizvodnjom i distribucijom falsifikovane robe.
U zaključku, dokle god postoji potražnja za jeftinim luksuzom, industrija falsifikata će nastaviti da raste. Potrošači treba da budu svesni rizika koje donosi kupovina falsifikata, ne samo za sebe, već i za širu zajednicu. Edukacija o ovim pitanjima može biti ključna u smanjenju potražnje za falsifikatima i suzbijanju globalne trgovine ovom robom. Potrošači imaju moć da donesu odluke koje mogu pozitivno uticati na društvo i ekonomiju, a izbor da ne podrže falsifikate može biti prvi korak ka promeni.
