Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u ponedeljak obeležavaju Prepodobnog Jevtimija Velikog, hrišćanskog svetitelja koji je rođen u 4. veku i živeo u Palestini. Ovaj događaj ima poseban značaj za sve pravoslavne, jer se Jevtimije smatra jednim od najvažnijih svetaca u crkvenoj tradiciji.
Prepodobni Jevtimije Veliki rođen je blizu reke Eufrata oko 377. godine. Njegova majka, Dionisija, molila je za potomstvo i prema crkvenom predanju, imala je nebesko viđenje koje je obznanilo dolazak njenog sina. Od mladosti je bio posvećen duhovnom životu, a svoju prvu duhovnu formaciju stekao je u blizini svog rodnog grada. Kada je napunio 29 godina, posetio je Jerusalim, a zatim se povukao u pustinju između Jerusalima i Jerihona, poznatu kao Fare, gde je započeo svoj monaški život.
Jevtimije je provodio dane i noći u molitvi, unutrašnjem razmišljanju i telesnom radu. Njegovo učenje o radu i trudoljublju ostavilo je dubok trag među monasima. Govorio je: „Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud“. Takođe je smatrao da nije dobro da monasi često menjaju mesto boravka, naglašavajući da „drvo koje se često presađuje, ne donosi ploda“. On je verovao da svako ko želi da čini dobro može to činiti na mestu gde se nalazi.
Jedan od ključnih aspekata njegovog učenja bila je ljubav. Isticao je da je ljubav prema drugima osnovna vrlina, rečima: „Što je so hlebu, to je ljubav ostalim vrlinama“. Tokom prvih nedelja Časnog posta, Jevtimije se povlačio u pustinju, gde je provodio vreme u molitvama sve do Vaskrsa. Njegova poslednja zapovest bila je da se u manastiru održi gostoljublje i da kapija manastira nikada ne bude zatvorena. Preminuo je 473. godine u 97. godini života, a prema hrišćanskom verovanju, sedmog dana nakon njegove smrti, javio se svome učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan.
Osim što je bio duhovni vođa i učitelj, Prepodobni Jevtimije Veliki bio je poznat i kao veliki čudotvorac. Predanja govore da je izgonio demone, lečio teške bolesti, izvlačio vodu u pustinjama, umnožavao hleb i proricao. Njegova čuda i danas se prepričavaju među vernicima, a mnogi ga smatraju zaštitnikom onih koji se bore sa teškoćama i potrebama.
Na dan kada se obeležava njegov pomen, vernici obično izražavaju svoju dobrotu kroz dela. Smatra se da je veliki greh na današnji dan odbiti pomoć prosjaku ili onome ko traži pomoć. Narod veruje da će oni koji učine ovakvo delo uvrediti Prepodobnog Jevtimija Velikog i da će im život biti obeležen nedostatkom blagoslova. Ova tradicija naglašava važnost solidarnosti i saosećanja u zajednici.
Obeležavanje ovog dana pruža priliku vernicima da se okupe, mole i proslave život i dela ovog velikog svetitelja. U crkvama se organizuju liturgije, a vernici se mole za njegov blagoslov i pomoć u svojim svakodnevnim životima. Na ovaj način, sećanje na Prepodobnog Jevtimija Velikog ostaje živo i prisutno u srcima ljudi.
Verovanje u čuda i zaštitu svetaca duboko je ukorenjeno u pravoslavnoj tradiciji, a Prepodobni Jevtimije Veliki ostaje simbol duhovnog truda, ljubavi prema drugima i snage vere. Njegova učenja i primer nastavljaju da inspirišu generacije vernika, podsećajući ih na važnost duhovnog rasta i zajedništva.
