Evropska komisija planira da uskoro donese novu uredbu koja će biodizel od soje klasifikovati kao supstancu visokog rizika po životnu sredinu. Ovo bi moglo značiti da će gorivo na bazi soje prestati da se smatra obnovljivim izvorom energije. Naftne kompanije više neće moći da koriste sojino ulje kao „zeleno gorivo“ za ispunjenje svojih ciljeva smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte ako ova uredba bude usvojena.
Nacrt uredbe predviđa postepeno isključivanje useva koji se gaje na račun šuma i drugih prirodnih područja važnih za skladištenje ugljenika iz energetskog sistema. Udeo ovih biogoriva u ukupnoj potrošnji goriva moraće da se smanjuje svake godine, sve do potpunog ukidanja do 2030. godine. Ovime Evropska unija jasno stavlja do znanja da biogoriva koja doprinose krčenju šuma i degradaciji zemljišta više nisu dobrodošla u tranziciji ka čistijim izvorima energije.
Do sada se zabrana uglavnom odnosila na palmino ulje, koje se proizvodi na plantažama u jugoistočnoj Aziji, često na mestima gde su nekada bile tropske prašume. Međutim, nova istraživanja pokazuju da i uzgoj soje ima ozbiljne posledice po životnu sredinu. Soja se gaji na velikim površinama u Sjedinjenim Američkim Državama, Brazilu i Argentini, prvenstveno kao stočna hrana, ali i kao sirovina za biodizel.
Stručnjaci su ukazali na to da su biogoriva proizvedena od soje dvostruko štetnija za planetu od fosilnog dizela. Cijan Delani iz organizacije Transport & Environment naglašava da ovakvi podaci otvaraju nova pitanja o održivosti biogoriva. Ovaj stav podržalo je i Nemačko udruženje za zaštitu životne sredine (DUH), koje je pozdravilo inicijativu Evropske komisije i pozvalo na hitnu primenu uredbe u Nemačkoj.
Studija koju je DUH naručio prošle godine pokazala je da biodizel od soje može biti jednako štetan kao fosilni dizel, a u mnogim slučajevima čak i štetniji za klimu, kako izveštava nemački medij Der Špigel. Ova studija je izazvala veliku pažnju javnosti i dodatno osnažila argumente za promenu politike prema biogorivima.
Glavni razlog za zabrinutost oko soje leži u njenoj proizvodnji, koja često podrazumeva krčenje šuma i uništavanje prirodnih staništa. Ove aktivnosti ne samo da smanjuju biološku raznovrsnost, već takođe doprinose povećanju emisija ugljen-dioksida, što je suprotno ciljevima smanjenja emisije gasova staklene bašte.
Uvođenjem ove uredbe, Evropska unija želi da podstakne prelazak na održivije i manje štetne izvore energije. Ova odluka može imati veliki uticaj na tržište biogoriva i naftne industrije, ali i na poljoprivrednu proizvodnju u zemljama koje se oslanjaju na uzgoj soje. Smanjenje potražnje za sojinim biodizelom moglo bi dovesti do promene u načinu na koji se soja uzgaja, kao i do promene u globalnim trgovinskim tokovima.
Pored toga, ovo može otvoriti vrata za razvoj drugih obnovljivih izvora energije koji su manje štetni po životnu sredinu. U tom smislu, Evropska komisija se nada da će podstaknuti inovacije u sektoru obnovljivih izvora energije i smanjiti zavisnost od goriva koje ima negativne efekte na prirodu.
Na kraju, usvajanje ove uredbe predstavlja važan korak ka održivijoj budućnosti i može značajno promeniti način na koji se proizvodnja energije i goriva posmatra u Evropi. Iako se suočavamo s izazovima u prelasku na održivije izvore energije, ovakve inicijative šalju snažnu poruku da zaštita životne sredine mora biti prioritet u svim aspektima energetske politike.
