Na popularnom beogradskom jezeru i rekreacionom prostoru Adi Ciganliji, gde svakodnevno boravi do 100.000 kupača, možete naići na raznovrstan ekosistem i nekoliko vrsta životinja. Pored uobičajenih ptica kao što su labudovi, patke, guske, čaplje i galebovi, važno je obratiti pažnju na ono što može da vas ujede, ubode ili udari tokom uživanja u vodi i prirodi.
U Savskom jezeru možete naći raznovrsni živi svet, uključujući somove koji dostižu težinu preko 100 kilograma, vodene meduze i kalifornijske kornjače. Jezero je dom za više od 25 vrsta riba, među kojima su šaran, štuka, smuđ, bucov, deverike, kao i amuri, tolstolobici i američka sunčica, koji su uneti poribljavanjem. Stručnjaci ističu da neke od ovih riba, poput američkog patuljastog soma, mogu izazvati više štete nego koristi.
Aleksandar Hegediš, savetnik za upravljanje ribolovnim resursom u Savskom jezeru, objašnjava da je prisustvo somova dobar indikator kvaliteta vode. „Somovi u jezeru su znak da je voda dobra i kvalitetna, jer da nije, ne bi mogli toliko da porastu“, kaže Hegediš. On naglašava da somovi neće napasti ljude, međutim, opasnost može doći od cverglana, koji ima bodlje sa malo otrova. „Ako ga ne dirate, nećete biti povređeni“, dodaje on.
Jedna od potencijalno opasnijih vrsta je tolstolobik, koji je unet u Savsko jezero 50-ih godina prošlog veka. Ova riba može doći do težine od 40 kilograma, a poznato je da se prilikom naglih pokreta trzaju, što može izazvati povrede kupača. „Od udara kupač može da se onesvesti ili čak i udavi“, upozorava Hegediš. Tolstolobici su najaktivniji noću, pa se savetuje oprez prilikom plivanja u tim satima.
Osim riba, u jezeru se može naći i vodeni ronac, srebrna buba koja naraste do 5-6 santimetara i može ugristi kupače. „Ronci imaju klešta kojima mogu da uštinu, a nakon toga može da vam ostane crvenkasti otok na nozi“, objašnjava Hegediš. Važno je napomenuti da su slatkovodne meduze, koje se pojavljuju kada temperatura vode pređe 25 stepeni Celzijusa, uglavnom bezopasne za ljude. „Deca ih često primećuju u plićaku, a pojavljuju se svake dve-tri godine“, dodaje Hegediš.
Pre dve godine, zabeležen je šokantan trenutak kada su kupači ugledali peraja nalik ajkulinim, što je izazvalo veliku misterioznu raspravu među poznavaocima podzemnog sveta. „Najpribližnije, prema repnom i leđnom peraju, jeste štuka kapitalac koju ću morati da potražim prvom prilikom. Ova bi možda bila dokaz da primerak od 1,5 metara nije samo ribolovačka priča“, otkrio je jedan od ribolovaca koji se bavio istraživanjem ovog fenomena.
U svakom slučaju, posetioci Ade Ciganlije trebaju biti svesni raznovrsnog života u vodi i potencijalnih opasnosti koje mogu nastati tokom uživanja u ovom prelepom prostoru. Važno je da se pridržavate saveta stručnjaka i da budete oprezni, kako bi vaše iskustvo na jezeru bilo što prijatnije i bezbednije. Uživanje u prirodi može biti predivno, ali i rizik, ukoliko ne obratite pažnju na to što vas okružuje.
