Jedinstvena farma koza alpske rase nalazi se u Golubincima i pripada porodici Nikolić, koja se bavi kozarstvom kroz zaokruženi ciklus proizvodnje. Ova tročlana porodica započela je svoju avanturu u kozarstvu 2017. godine, kada su imali samo jednu kozu, a danas njihovo stado broji oko 40 grla, uključujući muzne koze i jariće.
Najmlađi član porodice, David Nikolić (24), student šeste godine veterinarske medicine, zadužen je za ishranu i zdravlje koza. Njegova majka, Blaženka, pravi sir i sapune, dok se glava porodice, Goran, bavi suvim ratarenjem kako bi obezbedio hranu za životinje. David objašnjava da se koze drže pretežno zbog mleka, koje se prerađuje u više vrsta sireva. Njegovo iskustvo iz srednje veterinarske škole i znanje stečeno na fakultetu doprinose kvalitetnoj proizvodnji sireva, kao i zdravstvenoj zaštiti životinja.
U početku su sir pravili isključivo za sopstvene potrebe, ali kada su se uverili u njegov kvalitet, odlučili su da ga ponude i široj javnosti. Njihovi proizvodi se uglavnom prodaju sa kućnog praga, putem društvenih mreža i na pijacama u okolini Golubinaca, Staroj Pazovi, Inđiji i Batajnici.
Koze se hrane kabastom hranom, detelinom, kukuruzom, ječmom i zobi. Najveći deo hrane Nikolići sami seju na svojim njivama, ali u slučaju suše, kao što je bila prošle godine, moraju kupovati dodatnu hranu. Važnost ishrane je ključna, jer kvalitet mleka zavisi od hrane koju koze unose. Svakog meseca uzimaju uzorke mleka od svake koze i šalju ih na analizu na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, gde dobijaju potvrdu o sastavu i ispravnosti mleka.
Pored mleka, porodica Nikolić se bavi i proizvodnjom sapuna. Kozije mleko je poznato po svojim blagotvornim svojstvima za kožu i kosu, pa se sapuni prave od prirodnih sastojaka, uključujući vodu, svinjsku mast i eterična ulja. Ovi sapuni su dobri za sve vrste kožnih promena, a proizvodnja sapuna se vrši po tradicionalnim receptima. David ističe da pravljenje sapuna ne zahteva posebne veštine, dok je proizvodnja krema i mleka za telo zahtevnija i planiraju da je uvedu u svoju ponudu u budućnosti.
Trenutno porodica ne planira da širi proizvodnju, već su zadovoljni veličinom farme i postignutim rezultatima. Svaki član porodice ima svoje obaveze na farmi i trude se da postignu ravnotežu u radu. Ipak, planiraju modernizaciju prerade mleka, za koju im je potrebna oprema kao što su duplikator i komora za zrenje. Dobijeni podsticaji bi im pomogli u tome. Iako su konkurisali za nabavku traktora, nisu ispunili sve uslove, ali su dobili podsticaj za priplodna grla.
Država nudi podršku poljoprivrednicima, pa tako za svako umatičeno grlo koza dodaje 10.000 dinara, a još 3.000 dinara kada se grlo preda ovlašćenoj klanici. Jedna koza može da proizvede oko dve i po litre mleka, ali se muže samo od proleća do kasne jeseni. Da bi se dobio kilogram sira, potrebno je oko deset litara mleka.
Farma koza Nikolića predstavlja primer kako se može uspešno baviti poljoprivredom u skladu sa tradicijom, ali i modernim pristupima. Njihova posvećenost kvalitetu proizvoda i briga o zdravlju životinja osigurava da će nastaviti da privlače kupce koji traže prirodne i zdrave proizvode.
