DŽEKSON – U Muzeju umetnosti u Misisipiju prvi put su zajedno izložena dva portreta porobljenih crnaca iz pre-emancipacijskog perioda: „Portret Frederika“ i „Delija“. Ova izložba, prema rečima direktorke muzeja Betsi Bredli, otvara važne teme vezane za ljudsku cenu ropstva i može poslužiti kao podsticaj za dijalog o ovim pitanjima.
Bredli je istakla da je neizvesno da li su modeli imali bilo kakav izbor kada je reč o poziranju ili o odeći koju su nosili na portretima. „Svakako im nije bilo dozvoljeno da poseduju sopstveni portret“, dodala je ona. Ova izložba predstavlja značajan korak ka razumevanju složenosti identiteta i istorije crnaca u Americi.
Muzej je stekao „Portret Frederika“ u saradnji sa Muzejem američke umetnosti Kristal Bridžis iz Bentonvila, Arkanzas. Ova kupovina izazvala je složena osećanja, jer se postavlja pitanje etike u vezi sa posedovanjem i izlaganjem ovakvih dela. „Ako nam to omogućava da vodimo važne razgovore jedni sa drugima o ljudskoj ceni ropstva i zašto se to nikada više ne sme dogoditi, onda postavljanje portreta na javnom mestu može biti značajno“, naglasila je Bredli.
Prema istraživanju kompanije Neal Auction Company, koja je prodala sliku muzeju, turistički vodiči su u 1970-im godinama govorili posetiocima da je Frederik odrastao pored svog „vlasnika“ Halera Nata, te da su njih dvojica bili najbolji prijatelji. Međutim, istina je da je Frederik zapravo bio nadzornik drugih robova na plantaži, gde je obavljao važan administrativni rad. Zbog tog statusa, on i njegova porodica su možda uživali bolje životne uslove u poređenju sa ostalim robovima.
Frederik je imao oko 70 godina kada je završio Građanski rat, nakon čega je uzeo prezime Bejker i postao sveštenik. Tokom svog služenja, venčao je najmanje 69 parova kada je legalizovano za crnce da stupaju u brak. Ova tranzicija iz ropstva u slobodu predstavlja ključnu tačku u njegovom životu i simbolizuje širu promenu u društvu.
S druge strane, manje se zna o Deliji, čiji je portret naslikan između 1840. i 1849. godine. Na portretu izgleda kao da šije, što sugeriše da je radila u domaćinstvu svojih zarobljivača. Delijin portret su čuvali njeni potomci sve do 2019. godine, kada ga je Muzej umetnosti u Misisipiju kupio.
Jedinstvenost ovih portreta leži u tome što su oni jedini subjekti na delima, dok su crnci često prikazivani u društvu belaca, što je često služilo kao način da se istakne bogatstvo bele osobe. Ova praksa dodatno naglašava nejednakost i društvene razlike koje su postojale u to vreme.
Izložba portreta „Portret Frederika“ i „Delija“ u Muzeju umetnosti u Misisipiju ne samo da pruža uvid u umetničku vrednost ovih dela, već i u složenu istoriju ropstva u Americi. Ova dela pozivaju posetioce da razmisle o prošlosti, njenim posledicama i o tome kako se te teme odražavaju na današnje društvo. U svetlu ovih važnih razgovora, muzeji igraju ključnu ulogu u obrazovanju i podizanju svesti o istorijskim nepravdama i njihovu nasleđu koje i dalje utiče na savremeni svet.
