Javni dug Srbije u avgustu 2023. godine iznosio je 38,23 milijarde evra, prema podacima Uprave za dug Ministarstva finansija. Na prvom mestu među poveriocima su bili kupci evroobveznica, kojima je Srbija dugovala 10,31 milijardu evra. Ovi podaci otkrivaju detalje o strukturi javnog duga i njegovim glavnim izvorima.
Sledeći na listi poverilaca su kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, kojima se dugovalo 7,14 milijardi evra. Dug prema poslovnim bankama na ime kredita iznosio je 4,33 milijarde evra. Na četvrtom mestu nalazi se kineska Eksport-Import banka, kojoj je Srbija dugovala 2,83 milijarde evra. Dugovi stranim vladama na ime kredita iznosili su 2,77 milijardi evra, dok je dug prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) iznosio 2,30 milijardi evra.
Valutna struktura javnog duga pokazuje da je učešće duga u stranoj valuti na kraju avgusta iznosilo 77,8 odsto. Od toga, dug u evrima čini 58,9 odsto, dok se 12,5 odsto duga odnosi na američke dolare, a 6,0 odsto na posebna prava vučenja (SDR). Dodatno, nešto više od petine duga, tačnije 22,2 odsto, bilo je u dinarima.
U izveštaju Uprave za javni dug navodi se da se javni dug centralnog nivoa vlasti u avgustu smanjio za 6,5 milijardi dinara u odnosu na jul. Ovo smanjenje može se posmatrati kao pozitivan signal u kontekstu upravljanja dugom, s obzirom na izazove sa kojima se Srbija suočava u ekonomskom okruženju.
U avgustu 2023. godine, nisu bile sprovedene emisije državnih obveznica na domaćem tržištu. Međutim, ostvaren je priliv sredstava po osnovu projektnih i programskih zajmova u iznosu od 25,6 milijardi dinara, dok su otplaćene obaveze iznosile 17,0 milijardi dinara. Ovi podaci ukazuju na aktivno upravljanje dugom i angažovanje na projektima koji bi mogli doprineti ekonomskom razvoju.
Uprkos smanjenju duga u odnosu na prethodni mesec, važno je napomenuti da javni dug Srbije ostaje na visokom nivou, a njegova struktura ukazuje na zavisnost od stranih izvora finansiranja. Ove informacije postavljaju dodatna pitanja o dugoročnoj održivosti javnih finansija i mogućim strategijama za smanjenje zavisnosti od stranih kredita.
S obzirom na trenutne ekonomske trendove i globalne izazove, stručnjaci upozoravaju na potrebu za pažljivim upravljanjem javnim dugom. Održavanje stabilnosti javnih finansija ključno je za ekonomski rast i razvoj Srbije, što zahteva transparentnost i odgovornost u upravljanju dugom.
U narednom periodu, očekuje se da će Vlada Srbije preduzeti daljnje korake ka stabilizaciji javnih finansija i smanjenju duga. Kroz različite mere, uključujući reforme u javnom sektoru i privlačenje stranih investicija, Srbija će nastojati da poboljša svoju ekonomsku poziciju i smanji nivo javnog duga.
Na kraju, iako trenutni podaci ukazuju na smanjenje duga, izazovi i dalje ostaju. Važno je da vlada i finansijske institucije nastave sa radom na održivim rešenjima koja će obezbediti stabilnost javnih finansija i podržati ekonomski rast. Efikasno upravljanje javnim dugom biće ključno za budućnost Srbije i njen položaj u regionalnom i globalnom ekonomskom okruženju.
