Javni dug Srbije je na kraju oktobra 2024. godine iznosio 38,166 milijardi evra, što predstavlja 43,1 procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP), prema podacima koje je objavilo Ministarstvo finansija. Ovaj podatak pokazuje blagi porast u odnosu na prethodni mesec, kada je javni dug iznosio 38,11 milijardi evra, a njegov udeo u BDP-u bio 43 procenata.
Uprkos ovom porastu u odnosu na septembar, javni dug Srbije je smanjen u poređenju sa krajem prošle godine. Naime, 31. decembra 2023. godine, javni dug je iznosio 38,87 milijardi evra, a njegov udeo u BDP-u bio je 46,7 procenata. Ovi podaci ukazuju na to da je Srbija uspela da smanji svoj dug u odnosu na ekonomski proizvod u proteklih deset meseci, što se može smatrati pozitivnim pomakom u fiskalnoj stabilnosti zemlje.
Ministarstvo finansija je istaklo da su mere koje su preduzete u proteklom periodu doprinele smanjenju javnog duga kao procenta BDP-a, što ukazuje na jačanje ekonomskih osnova i održivijih finansijskih politika. Ove mere uključuju reforme u javnoj potrošnji, kao i povećanje prihoda od poreza, što je omogućilo vladi da bolje upravlja svojim obavezama.
Povećanje javnog duga u oktobru u odnosu na septembar može se pripisati sezonskim faktorima i potrebama za finansiranjem budžeta, koje su uobičajene u ovoj dobi godine. U oktobru se često beleži povećana potrošnja zbog priprema za zimu i dodatnih troškova koji nastaju u toj sezoni.
Na skupu stručnjaka za finansije i ekonomiju u Beogradu, diskutovano je o trenutnom stanju javnog duga u Srbiji i o strategijama za njegovo dalje smanjenje. Mnogi učesnici su se složili da je važno održati stabilnost javnih finansija, ali i da se fokusiraju na ekonomski rast kako bi se dug mogao dalje smanjivati. S obzirom na globalne ekonomske izazove, učesnici su naglasili potrebu za diversifikacijom ekonomije i privlačenjem stranih investicija kao ključnim faktorima za održivost javnih finansija.
Uprkos porastu javnog duga u oktobru, ekonomisti smatraju da je nivo duga u okviru održivih granica, s obzirom na trenutne ekonomske performanse i rast BDP-a. Takođe, važno je napomenuti da su kamatne stope na državne obveznice u Srbiji ostale stabilne, što doprinosi smanjenju troškova zaduživanja.
Vlada Srbije je u prethodnim godinama implementirala različite mere štednje i fiskalnu konsolidaciju, što je dovelo do poboljšanja strukture javnih finansija. Ova politika je uključivala smanjenje nepotrebnih troškova, kao i optimizaciju javnih preduzeća koja su često bila izvor gubitaka za budžet.
U narednim mesecima, ključni izazov za vladu biće da osigura da se rast javnog duga ne ubrza, posebno s obzirom na moguće globalne ekonomske turbulencije i inflacione pritiske. Takođe, važno je da se nastavi sa reformama koje će podržati ekonomski rast i povećati efikasnost javnih službi.
Zaključno, iako je javni dug Srbije blago porastao u oktobru, njegova ukupna struktura i smanjenje u odnosu na BDP ukazuju na stabilnost javnih finansija. Sa održavanjem politike fiskalne discipline i fokusom na ekonomski rast, Srbija ima potencijal da nastavi sa smanjenjem javnog duga u budućnosti.
