Beograd – Javni dug Srbije je na kraju januara 2023. godine iznosio 39,01 milijardu evra, a njegov udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) dostigao je 44,2 odsto, prema podacima Ministarstva finansija. Ovi podaci ukazuju na nastavak trenda smanjenja učešća javnog duga u BDP-u, što je pozitivna vest za ekonomsku stabilnost zemlje.
Kada se uporedi sa stanjem na kraju prošle godine, kada je dug iznosio 38,87 milijardi evra, može se primetiti blagi porast duga. Udeo duga u BDP-u u decembru 2022. godine bio je znatno viši, i to 47,2 odsto. Ovaj pad procentualnog udelа duga u BDP-u može se smatrati uspehom ekonomskih politika koje su usmerene na fiskalnu konsolidaciju i rast privrede.
Od kraja 2020. godine, javni dug Srbije je porastao za 12,35 milijardi evra, dok je udeo duga u BDP-u značajno opao sa tadašnjih 54,4 odsto na trenutnih 44,2 odsto. Ovaj pad ukazuje na rast BDP-a i stabilizaciju ekonomskih kretanja, što je od velikog značaja za održivost javnih finansija.
Ministarstvo finansija ističe da se ovakvi rezultati mogu postići zahvaljujući striktnim fiskalnim politikama, kao i rastu privredne aktivnosti. Očekuje se da će se ovakvi trendovi nastaviti u narednom periodu, što će dodatno doprineti smanjenju javnog duga kao procenta BDP-a.
Stručnjaci ističu da je važno nastaviti sa reformama koje će doprineti daljem smanjenju javnog duga. To uključuje unapređenje poslovnog okruženja, privlačenje stranih investicija i stimulisanje domaće proizvodnje. Takođe, neophodno je fokusirati se na povećanje efikasnosti javne uprave i smanjenje nepotrebnih troškova.
S obzirom na to da je javni dug jedan od ključnih pokazatelja ekonomske stabilnosti, važno je da se održava u razumnim okvirima. Prekomerni javni dug može dovesti do smanjenja kreditnog rejtinga, što bi moglo otežati pristup finansijskim sredstvima i povećati troškove zaduživanja.
U tom kontekstu, Ministarstvo finansija planira da nastavi sa implementacijom mera koje će doprineti daljem smanjenju duga. Očekuje se da će se u narednim godinama fokusirati na povećanje budžetskih prihoda kroz reformu poreskog sistema i borbu protiv sive ekonomije.
Pored toga, važno je i da se nastavi sa investicijama u infrastrukturu i obrazovanje, što su sektori koji imaju potencijal za dugoročni ekonomski rast. Ove investicije ne samo da će doprineti trenutnom zapošljavanju, već će i stvoriti temelje za održivu ekonomsku budućnost.
U zaključku, javni dug Srbije beleži pad u procentualnom udelu u BDP-u, što je pozitivna vest za ekonomsku stabilnost zemlje. Nastavak fiskalnih reformi i fokus na ekonomski rast su ključni za dalju konsolidaciju javnih finansija. Očekuje se da će Srbija nastaviti sa implementacijom mera koje će doprineti smanjenju javnog duga i jačanju ekonomije, što će doneti koristi građanima i privredi u celini.
