Javni dug Srbije na kraju prethodne godine dostigao je 38,87 milijardi evra, što čini 47,4% bruto domaćeg proizvoda (BDP), saopštilo je danas Ministarstvo finansija. Ovaj podatak ukazuje na stabilnost javnih finansija, ali i na potrebu za pažljivim upravljanjem dugom kako bi se obezbedila održivost u budućnosti.
Budžet Srbije za 2024. godinu beleži deficit od 212 milijardi dinara, što odgovara 2,2% BDP-a. Ovaj rezultat je bolji od plana koji je predviđen rebalansom budžeta za 51 milijardu dinara, odnosno 0,5% BDP-a, pošto je prvobitno bio planiran deficit od 263 milijarde dinara, ili 2,7% BDP-a. Ovi podaci sugerišu da je Vlada Srbije uspela da smanji deficit u odnosu na prvobitne procene, što može biti dobar znak za ekonomsku stabilnost.
Prihodi budžeta ostvareni su u iznosu od 2.141,6 milijardi dinara, dok su rashodi iznosili 2.353,6 milijardi dinara. Ovi podaci ukazuju na to da su rashodi premašili prihode, što je i dalje izazov za fiskalnu politiku zemlje. U decembru je zabeležen deficit od 141,1 milijardu dinara, a naplaćeni prihodi su iznosili 209,9 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi činili 174,9 milijardi dinara.
Najveći deo poreskih prihoda dolazi od PDV-a, koji iznosi 91,5 milijardi dinara, dok su akcize dostigle 41 milijardu dinara. Neporeski prihodi u decembru su ostvareni u iznosu od 31,8 milijardi dinara, a priliv donacija iznosio je 3,3 milijarde dinara. Ovi podaci naglašavaju važnost poreskih prihoda za finansiranje budžeta, ali i potrebu za diversifikacijom izvora prihoda.
Ukupni rashodi u decembru iznosili su 351 milijardu dinara. Od toga, kapitalne investicije su se kretale oko 150,6 milijardi dinara, dok su subvencije iznosile 42,9 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene su dostigli 40,9 milijardi dinara, a rashodi za korišćenje roba i usluga iznosili su 27,6 milijardi dinara. Takođe, transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i rashodi za socijalnu zaštitu su iznosili po 21,6 milijardi dinara.
Na nivou sektora države, u 2024. godini ostvaren je fiskalni deficit od 191,9 milijardi dinara, što predstavlja 2% BDP-a. Ovo je za 0,7% BDP-a bolje od planiranog rezultata, što ukazuje na efikasnije upravljanje javnim finansijama. Primarni fiskalni deficit iznosi 23,7 milijardi dinara, ili 0,2% BDP-a, što takođe sugeriše da je Vlada uspela da kontroliše troškove i poboljša fiskalne pokazatelje.
Ovi rezultati ukazuju na napore Vlade Srbije da stabilizuje javne finansije i smanji javni dug, ali i na izazove koji se postavljaju pred ekonomiju zemlje. Fiskalne strategije koje se primenjuju u narednim godinama biće ključne za obezbeđivanje održivog razvoja i stabilnog ekonomske okruženje.
U narednim mesecima, očekuje se da će se fokusirati na dalju optimizaciju rashoda, kao i na povećanje prihoda kroz reforme u poreskom sistemu. Takođe, važno je da se obezbede sredstva za kapitalne investicije koje su ključne za dugoročni razvoj infrastrukture i privrede.
U svetlu ovih informacija, građani Srbije i analitičari pažljivo prate fiskalnu politiku i njene posledice na ekonomsku stabilnost i životni standard. Održavanje ravnoteže između prihoda i rashoda, kao i kontrola javnog duga, biće od suštinskog značaja za budućnost srpske ekonomije.
