BEOGRAD – Potezi koje povlači američka administracija jasno pokazuju da Amerika ne želi do 2027. godine nijedan molekul ruskog gasa bilo gde u Evropi, ocenio je danas osnivač Kongresa američko-srpskog prijateljstva Vladimir Marinković. On je dodao da je ono što se kod nas dešava sa NIS-om (Naftna industrija Srbije) deo šireg konteksta te politike.
Marinković je u razgovoru za Tanjug istakao da je nedavna poseta velike američke delegacije Grčkoj, koja je brojala oko 80 ljudi, uključujući američke sekretare za finansije i energetiku, pokazala jasnu nameru Sjedinjenih Američkih Država da preuzmu kontrolu nad energetskim resursima u regionu. Ova poseta se može smatrati ključnom u kontekstu promena koje se dešavaju na globalnom energetskom tržištu, a posebno u svetlu sukoba u Ukrajini i sankcija koje su uvedene Rusiji.
Prema njegovim rečima, američka strategija jasno pokazuje da je cilj potpunog isključenja ruskog gasa iz evropskog tržišta. Marinković veruje da će se ovaj pristup nastaviti u narednim godinama, posebno s obzirom na to da se bliži 2027. godina, koju je američka administracija postavila kao rok za postizanje ovog cilja. On je naglasio da su američke vlasti svesne da je energetska zavisnost Evrope od Rusije dugogodišnji problem i da se mora naći način kako da se to promeni.
Kada je reč o NIS-u, Marinković je istakao da su Amerikanci dali godinu dana da se situacija reši, smatrajući da je to dovoljan period za preuzimanje kontrole. On je dodao da je ta situacija dodatno komplikujuća zbog geopolitike u regionu, gde se energenti često koriste kao sredstvo pritiska i manipulacije.
Posmatrajući širu sliku, Marinković je ukazao na to da se Balkan suočava sa izazovima koji su direktno povezani sa globalnim političkim previranjima. U tom smislu, američka politika prema Srbiji i regionu je usmerena ka jačanju svojih interesa, što može imati dugoročne posledice po stabilnost i ekonomsku situaciju u ovom delu Evrope.
Osim toga, Marinković je ukazao na to da bi dalji razvoj situacije mogao uticati na energetsku sigurnost Srbije. On je naglasio da bi Srbija trebala da razmotri svoje strategije diversifikacije izvora energije kako bi se smanjila zavisnost od ruskih resursa. U tom smislu, saradnja sa SAD-om i drugim zapadnim zemljama može biti od ključne važnosti za budućnost energetskog sektora u Srbiji.
Takođe, on je spomenuo i mogućnost da bi se u budućnosti mogla povećati uloga obnovljivih izvora energije u Srbiji, što bi doprinelo smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Marinković je naglasio da bi ulaganja u zelene tehnologije mogla otvoriti nova radna mesta i stvoriti dugoročne ekonomske koristi za zemlju.
Na kraju, Marinković je upozorio na to da bi Srbija trebala biti oprezna u svojim energetskim odlukama. Prema njegovim rečima, važno je da se ne izgubi iz vida nacionalni interes i da se donesu odluke koje će biti u skladu sa potrebama građana i privrede. On je ukazao na to da je energetska nezavisnost ključna za budućnost Srbije i da je potrebno raditi na stvaranju stabilnog i održivog energetskog sistema.
U svetlu svega navedenog, jasno je da se energetska politika SAD-a prema Evropi, a posebno prema Srbiji, nalazi na prekretnici. Ova situacija zahteva pažljivo promišljanje i strategiju koja će omogućiti Srbiji da se snažno pozicionira na energetskoj mapi Evrope, uz očuvanje svojih nacionalnih interesa.
