Budžet za poljoprivredu u 2025. godini dostigao je rekordnih 109,6 milijardi dinara, što predstavlja značajan korak ka unapređenju agrarnog sektora. Prema najnovijim podacima, poljoprivrednicima je do sada isplaćeno gotovo 90 milijardi dinara na osnovu različitih podsticaja, a do kraja godine planira se isplata preostalih sredstava predviđenih budžetom. Ovim potezima država nastoji da ispuni svoje obaveze prema proizvođačima i ojača poljoprivrednu proizvodnju.
Sredstva su raspoređena kroz različite vrste podsticaja, uključujući direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, posebne podsticaje, kreditne podrške i programe IPARD III. Ove mere su osmišljene kako bi se obezbedila pomoć poljoprivrednicima u modernizaciji i unapređenju njihovih gazdinstava.
U okviru tog budžeta, povećani su podsticaji za proizvođače koji se bave stočarstvom. Naime, podsticaj za krave je uvećan sa 40.000 dinara na 55.000 dinara po grlu. Takođe, za poljoprivrednike koji se bave obradom zemljišta, predviđeno je 17.000 dinara po hektaru, uz uslov da su njihova gazdinstva registrovana. Za velike investicije u poljoprivredi, kao što su nabavka traktora ili izgradnja objekata, predviđeno je po 500.000 dinara.
Ministarstvo poljoprivrede ističe da je za dobijanje podsticaja važno da gazdinstva budu registrovana u Registru poljoprivrednih gazdinstava, a zemljište koje koriste mora biti prijavljeno i po zakonu. Takođe, svi podaci o kupovini ili ulaganjima moraju biti potkrepljeni odgovarajućim računima i dokazima.
Javni pozivi za podsticaje imaju određene rokove, pa je važno da poljoprivrednici prate objavljena obaveštenja o rokovima za podnošenje zahteva i potrebnoj dokumentaciji. Takođe, gazdinstva koja se nalaze u zonama sa otežanim uslovima, kao što su ruralna ili planinska područja, mogu očekivati uvećane podsticaje.
Ova strategija podsticaja ne samo da pomaže poljoprivrednicima, već predstavlja i ključni alat državne politike. Podsticaji imaju široke ekonomske, društvene i bezbednosne posledice, omogućavajući poljoprivrednicima da proizvedu dovoljno hrane za domaće stanovništvo. U slučaju da država postane zavisna od uvoza, to može predstavljati ozbiljan rizik, posebno u vremenima krize.
Podsticaji takođe mogu pomoći u zadržavanju ljudi u ruralnim sredinama i podstaknuti mlade da se vrate ili ostanu na selu. Snažne ruralne zajednice doprinose stabilnom društvu. Mnogi poljoprivrednici nemaju mogućnosti da samostalno nabave savremenu mehanizaciju ili izgrade nove objekte, zbog čega su državni podsticaji od ključne važnosti.
Osim toga, ovi podsticaji mogu ubrzati prelazak na savremene i održive tehnologije, kao što su digitalna poljoprivreda, pametno navodnjavanje i energetska efikasnost. Na taj način, poljoprivreda se može modernizovati i prilagoditi savremenim standardima, što će doprineti održivom razvoju celog sektora.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da 2025. godina predstavlja ključnu prekretnicu za srpsku poljoprivredu, sa rekornim budžetom i brojnim podsticajima koji su osmišljeni da pomognu proizvođačima. Ova politika će omogućiti ne samo unapređenje poljoprivredne proizvodnje, već i jačanje ruralnih zajednica i povećanje bezbednosti hrane u zemlji. U narednom periodu očekuje se nastavak implementacije ovih mera, kao i dodatna podrška poljoprivrednicima u njihovim naporima da unaprede svoje poslovanje i doprinesu razvoju domaće ekonomije.
