Radosav Janković, penzioner iz Jagodine, preuzeo je porodičnu kuću staru dva veka nakon što niko drugi nije želeo da se prihvati nasleđa, te se odlučio na renoviranje. Kuća, čatmara od 60 kvadrata, je sagradio Janko Milosavljević 1830. godine u selu Dvorica u moravskom stilu. Janković je veći deo kuće reparirao i samo je malo promenio krov i dimnjak, kako bi kuća zadržala svoj tradicionalni izgled.
Gospodin Janković se odlučio na renoviranje kuće iz poštovanja prema svojim precima i pedesetoro unučadi sa kojima sada provodi vreme oko ognjišta. Kroz porodične priče o hrabrosti i radu, Janković prenosi vrednosti svojim mlađim potomcima i podseća ih da novac nije najvažniji faktor za sreću.
Janković održava veze sa svojom prošlošću kroz predmete koji su ostali od predaka, kao što je vojnički sanduk koji se prenosio s generacije na generaciju i koji je poslednji nosio njegov otac tokom Drugog svetskog rata. Kroz očuvanje tradicije i obnavljanje kuće svojih predaka, Janković se povezuje sa duhovnom energijom svojih predaka i veruje da je to doprinelo uspehu njegovih kćerki koje su se vratile u Srbiju i postale uspešne preduzetnice.
Janković deli lokalne legende o selu Dvorica, tvrdeći da je selo dobilo ime po dvorovima iz srednjeg veka ili po ženi koja je morala da dvori svoje ukućane. Kroz ove priče, Janković neguje tradiciju i pomaže očuvanju sećanja na prošlost svog sela.
Gospodin Janković ističe da je važno očuvati nasleđe svojih predaka i negovati tradiciju, jer to može doneti duhovnu snagu i pomoći u postizanju uspeha. Kroz renoviranje porodične kuće i održavanje veza sa prošlošću, Janković inspiriše svoje potomke da cene svoje korene i da se ponosno suoče sa izazovima budućnosti.
