Setva pšenice u Srbiji još uvek nije završena, a ratari se suočavaju s brojnim izazovima. Iako se očekuje da će setva trajati još nekoliko dana, neki analitičari smatraju da bi mogla biti prolongirana čak do prve nedelje decembra. Nedavne kiše omogućile su da zemljište postane dovoljno vlažno za setvu, što je olakšalo situaciju.
Prema podacima „Žita Srbije“, trenutno je posejano oko 600.000 hektara, a u narednim danima planira se setva još dodatnih 20.000 do 30.000 hektara. Sunčica Savović, direktorka „Žita Srbije“, izjavila je da će na kraju biti posejano oko 620.000 hektara, što je ispod prvobitnih očekivanja od 650.000 hektara. Velika suša tokom godine značajno je uticala na proces setve, pa su mnogi ratari odustali od planova za pšenicu.
U centralnim delovima Srbije, setva će verovatno trajati do kraja novembra, a neki zemljoradnici čak razmatraju setvu i u prvim danima decembra. Ova godina obeležena je i nedostatkom sertifikovanog semena, koje je dostupno samo za oko 350.000 hektara. To znači da će gotovo polovina površina biti zasijana semenom koje su proizveli sami zemljoradnici, što može negativno uticati na kvalitet zrna i prinos u budućim žetvama.
Stručnjak za pšenicu, profesor dr Miroslav Malešević, ističe da Srbija nema velike zalihe pšenice iz prethodnih godina, ali da izvoz domaće pšenice teče normalno. On naglašava da bi, uz standardnu tehnologiju gajenja, površine pod pšenicom mogle da proizvedu dovoljno roda za domaće potrebe i izvoz.
Mađarska je jedan od glavnih snabdevača kvalitetnom pšenicom za zemlje EU, a recesija u prometu pšenice primetna je na globalnom nivou. Slične probleme imaju i farmeri u zemljama EU, ali uz visoke subvencije, oni lakše podnose niže cene na berzama.
Međutim, značajan pad tehnološkog kvaliteta zrna u Srbiji zabeležen je zbog prekomerne zastupljenosti sorti niskog genetskog potencijala i prekomerne upotrebe nedeklarisanog semena. Kvalitet merkantilne pšenice znatno je opao, a Srbija je nekada bila prepoznata na međunarodnom tržištu po visokom kvalitetu pšenice. Izostanak podsticaja za gajenje kvalitetnijih sorti i nedostatak kontrole kvaliteta prilikom otkupa i skladištenja doveli su do potiskivanja boljih sorti.
Izvoz domaće pšenice i brašna opao je, a cena merkantilne pšenice pala je na nivo stočne pšenice. Ova situacija će se verovatno nastaviti i u narednoj žetvi, jer nijedan od postojećih problema nije rešen. To će dodatno zakomplikovati problem viškova pšenice.
U višegodišnjem proseku, optimalni period za setvu pšenice bio je između 10. i 20. oktobra, dok je setva nakon 10. novembra dovodila do nižih prinosa, uz veliku varijabilnost svake godine. Vremenski uslovi igraju ključnu ulogu u određivanju optimalnog roka setve, što dodatno otežava situaciju za ratare.
U svetlu svih ovih izazova, sektoru pšenice potrebna su hitna rešenja kako bi se osiguralo stabilno snabdevanje i kvalitet proizvoda. Stočarstvo, koje bi moglo da iskoristi deo pšenice slabijeg kvaliteta, i dalje se oporavlja sporo, uprkos naporima Ministarstva poljoprivrede. S obzirom na sve ove faktore, predstojeće nedelje i meseci biće ključni za budućnost srpskog agrara i proizvodnje pšenice.
