U zatvorskom sistemu Hrvatske u prošloj godini je boravilo ukupno 16.826 uhapšenih i osoba na izvršenju vaspitne mere, prema izveštaju koji je Vlada podnela Hrvatskom saboru. Ovaj izveštaj pruža uvid u stanje zatvorskog sistema i obuhvata razne aspekte vezane za upravljanje zatvorenicima, uključujući njihove sigurnosne aspekte i svakodnevne obaveze osoblja.
Ministar pravosuđa Damir Habijan istakao je da je na dan 31. decembra 2022. godine u zatvorskom sistemu Hrvatske bilo 4.965 osoba. S obzirom na to da je ukupni kapacitet zatvora 3.932 mesta, postalo je jasno da postoji potreba za dodatnim kapacitetima. U tom smislu, najavljeno je da će se krenuti u izgradnju tri modularna zatvora kako bi se zadovoljili rastući zahtevi zatvorskog sistema.
Analiza zatvorenika pokazuje da je najveći deo, odnosno 51,53 posto, čine istražni zatvorenici, dok 28,18 posto čine zatvorenici koji su na izvršavanju kazne zatvora, uključujući maloletnike. Ovi podaci ukazuju na izazove sa kojima se suočava pravosudni sistem, posebno u vezi sa kapacitetima i načinima rehabilitacije zatvorenika.
Izveštaj takođe obuhvata informacije o vrstama i opisima poslova vezanih za postupanje sa zatvorenicima, kao i o sigurnosnim aspektima zatvorskog sistema. Ovi podaci su od suštinskog značaja za razumevanje kako se upravlja zatvorenicima i na koji način se obezbeđuje njihova sigurnost, ali i sigurnost osoblja.
Osim toga, izveštaj se fokusira na strukturu i obaveze službenika zatvorskog sistema, što je od ključnog značaja za održavanje reda i discipline unutar zatvora. Efikasno upravljanje ljudskim resursima u zatvorskom sistemu direktno utiče na kvalitet života zatvorenika, kao i na mogućnosti njihove rehabilitacije.
Ministar Habijan je naglasio da je cilj izgradnje novih zatvora ne samo povećanje kapaciteta, već i unapređenje uslova života zatvorenika i pružanje boljih mogućnosti za rehabilitaciju. Povećanje broja zatvora može takođe pomoći u smanjenju preopterećenosti postojećih kapaciteta, što je jedan od ključnih problema s kojima se zatvorski sistem suočava.
U izveštaju se takođe naglašava važnost edukacije i obuke osoblja zatvorskog sistema, kako bi se osigurala efikasna i humana uprava zatvorenicima. Uloga službenika nije samo da obezbede sigurnost, već i da podrže rehabilitacijski proces zatvorenika, što može imati dugoročne pozitivne efekte na smanjenje recidivizma.
U svetlu ovih informacija, jasno je da hrvatski zatvorski sistem prolazi kroz značajne promene i izazove. Dok se zemlja suočava s potrebom za proširenjem kapaciteta, takođe se postavlja pitanje kvaliteta usluga koje se pružaju zatvorenicima. Održavanje ravnoteže između sigurnosti i rehabilitacije je ključno za budućnost zatvorskog sistema u Hrvatskoj.
Izveštaj takođe ukazuje na to da je u društvu potrebno više razgovora o zatvorskoj reformi i načinima na koje se može poboljšati sistem. Uključivanje šire javnosti i stručnjaka može doprineti razvoju održivih rešenja koja će doprineti smanjenju kriminala i poboljšanju uslova života zatvorenika.
Na kraju, budućnost zatvorskog sistema u Hrvatskoj zavisi od sposobnosti vlasti da prepoznaju i reše izazove, kako bi se osiguralo da zatvorenicima budu pružene jednake šanse za rehabilitaciju i reintegraciju u društvo. Ova pitanja ostaju ključna za sve aktere uključene u pravosudni sistem, kao i za širu javnost koja se suočava sa posledicama kriminala i zatvorskih kazni.
