Vlada Republike Srpske je uputila Savetu bezbednosti UN 35. izveštaj o stanju u Bosni i Hercegovini (BiH). U ovom izveštaju se ukazuje na to da visoki predstavnik, posebno aktuelni Kristijan Šmit, nezakonito upravlja putem nametnutih odluka, bez ikakvog nadzora. Izveštaj ističe da Šmit nameće nove „zakone“ po sopstvenom nahođenju, objavljujući ih na internet stranici Kancelarije visokog predstavnika (OHR), uz naglašavanje da Dejtonski sporazum predviđa strogo ograničen mandat za ovu poziciju.
Ustav BiH izričito propisuje da zakone može donositi isključivo zakonodavna vlast BiH, čime se ukazuje na nezakonitost odluka visokog predstavnika. Umesto da poštuju Ustav i ograničenja svoje pozicije, prethodni i sadašnji visoki predstavnici, kako se navodi, su „simulanti“ koji upravljaju BiH putem nametnutih odluka bez ikakvog nadzora. Ove odluke se često donose bez pravnog osnova, a Šmit je, kako se tvrdi, zadržao strogu zabranu sudskih postupaka koji bi mogli da dovedu u pitanje njegove odluke, što znači da su njegovi dekreti iznad odluka Ustavnog suda.
Izveštaj citira bivše visoke predstavnike, uključujući Karla Bilta, koji je naglasio da je pravni osnov za „bonska ovlašćenja“ visokog predstavnika krajnje sporan. Prema rečima nekadašnjeg visokog predstavnika Karlos Vestendorpa, ovi mehanizmi nisu bili legalni. Takođe, izveštaj navodi da su analize pravnih stručnjaka pokazale da su ova ovlašćenja „flagrantno nezakonita“.
U detaljnoj pravnoj analizi objavljenoj u Getingenskom žurnalu međunarodnog prava, Tim Bening je zaključio da se bonska ovlašćenja ne mogu smatrati zakonom datim ovlašćenjem i da su njihovo postojanje obmanjujuća pravna fikcija. Bivši pravnik OHR-a, Metju Periš, takođe je istakao da je stepen pravne fikcije koja je uključena u kreiranje bonskih ovlašćenja zapanjujući.
Izveštaj naglašava da su političkim liderima u BiH očigledna kršenja vladavine prava. Mnoge strane sile, koje ističu značaj vladavine prava, cinično prenebregavaju ovo načelo kada je reč o nezakonitoj vladi OHR-a. Sve više posmatrača smatra da ovlašćenja na koja se pozivaju visoki predstavnici, uključujući Šmita, nemaju pravno uporište i da su kontraproduktivna. U decembru 2025. godine, na saslušanju u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD, predsedavajući Kit Self opisao je bonska ovlašćenja kao „ovlašćenja bez ikakve kontrole“ koja su „pravno sporna“.
U februaru 2023. godine, Ustavnopravna komisija Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH usvojila je zaključak da visoki predstavnik nema ustavno ovlašćenje da donosi zakone. Iako su ova ovlašćenja očigledno nezakonita, visoki predstavnici su ih koristili kako bi podržali političku agendu bošnjačkih stranaka, koja se zalaže za drastičnu centralizaciju BiH, suprotno federalnoj strukturi dogovorenoj u Dejtonu.
Mehanizmi nacionalne podele vlasti predviđeni Ustavom su bili podriveni praksom visokih predstavnika, što je dovelo do koncentracije vlasti u rukama bošnjačke većine. Ustav BiH propisuje da sve vladine funkcije i ovlašćenja koja nisu izričito data institucijama BiH pripadaju entitetima. Međutim, institucije na nivou BiH danas vrše brojne funkcije i ovlašćenja koja nisu izričito poverena, što se smatra protivustavnom centralizacijom.
Izveštaj takođe ukazuje na to da Ustavni sud BiH, pod kontrolom stranih i bošnjačkih sudija, nije učinio ništa da zaustavi kršenja Ustava, već je često oslabljujući Republiku Srpsku, uz podršku OHR-a i stranih prestonica. Ovaj kontekst stavlja naglasak na potrebu za poštovanjem ustavnog okvira i vladavine prava, kako bi se osigurao mir i stabilnost u regionu.
