Ove nedelje, šef NASA-e Džared Ajzakman najavio je da će američka agencija započeti rad na prvoj međuplanetarnoj letelici na nuklearni pogon, uoči planiranog lansiranja ka Marsu 2028. godine. Ambicija misije, poznate kao Space Reactor-1 (SR-1) Freedom, daleko prevazilazi njen osnovni cilj – dolazak do Marsa. Ukoliko bude uspešna, predstavljaće kulminaciju više od 60 godina eksperimenata i neuspelih projekata u oblasti nuklearnog pogona i mogla bi iz korena da promeni međuplanetarna putovanja.
Letelica će koristiti sistem nuklearnog električnog pogona, za koji NASA tvrdi da „pruža izuzetne mogućnosti za efikasan transport mase u dubokom svemiru“. Ovaj tip motora se razlikuje od ranijih misija koje su koristile nuklearnu energiju na drugačiji način. Ideja o svemirskim letelicama na nuklearni pogon podseća na koncepte poput Projekta Orion iz 1950-ih i Projekta „Dedalus“ iz 1970-ih, koji su predlagali korišćenje nuklearne fuzije.
NASA-in koncept SR-1 Freedom koristiće nuklearni fisijski reaktor, umanjenu verziju reaktora koji napaja pojedine gradove, za proizvodnju električne energije koja pokreće jonski motor. Razlika između ovog sistema i radioizotopnih termoelektričnih generatora (RTG), koje NASA već koristi, je značajna. RTG uređaji proizvode energiju koristeći toplotu nastalu radioaktivnim raspadom plutonijuma-238, dok nuklearni električni pogon zahteva fisijski reaktor koji direktno generiše energiju potrebnu za rad jonskog motora.
Nuklearni električni pogon omogućava letelicama da rade u udaljenim delovima Sunčevog sistema, gde Sunčeva svetlost slabi, i obezbeđuje znatno veću snagu – čak deset do sto puta veću od solarnih sistema. RTG sistemi nisu dovoljni za takve potrebe, zbog čega je nuklearni električni pogon ključan. Reaktor od 20 kilovata u letelici SR-1 Freedom, sa niskoobogaćenim uranijumom, biće smešten na kraju dugog nosača kako bi se ostatak letelice zaštitio od zračenja.
Međutim, bezbednost je ključna pri slanju nuklearnog materijala u svemir. Godine 1997. lansiranje misije „Kasini-Hajgens“ izazvalo je kontroverze jer je nosila tri RTG-a sa ukupno 33 kilograma plutonijuma-238, što je izazvalo zabrinutost među stručnjacima. Radioaktivni materijal se pakuje u izuzetno izdržljive zaštitne slojeve kako bi se rizik sveo na minimum.
Iako je tehnologija nuklearnog električnog pogona razvijana više od 60 godina, NASA je već pokušavala da implementira ovu tehnologiju u prošlosti. Prva misija koja je koristila nuklearni električni pogon, SNAP-10A, lansirana je 1965. godine, ali je bila kratkog veka. Poslednji projekat, DRACO, razvijan je u saradnji sa DARPA-om, ali je pauziran zbog tehničkih i regulatornih problema.
Sada, NASA ponovo pokazuje interesovanje za ovu tehnologiju, koja bi mogla revolucionisati svemirska putovanja. Ako misija SR-1 Freedom uspe, mogla bi doneti značajne promene u istraživanju Marsa i drugih delova Sunčevog sistema. Očekuje se da će nuklearni električni pogon omogućiti brže i efikasnije putovanje, čime bi se otvorile nove mogućnosti za ljudske misije na Mars i dalje.
Ukoliko NASA uspe da lansira misiju do 2028. godine, ova tehnologija bi mogla doneti revoluciju u svemirska putovanja – od potencijalnog slanja astronauta na Mars do istraživanja spoljašnjih delova Sunčevog sistema. Tokom narednih godina, fokus će biti na razvoju i testiranju potrebnih tehnologija, kao i na rešavanju bezbednosnih pitanja koja se postavljaju prilikom korišćenja nuklearne energije u svemiru.
S obzirom na sve izazove, budućnost međuplanetarnih misija s nuklearnim pogonom izgleda obećavajuće, ali će biti potrebno puno truda i resursa kako bi se dostigao ovaj ambiciozni cilj. NASA i dalje teži ka istraživanju novih granica i mogućnosti koje nam svemir pruža, a misija SR-1 Freedom predstavlja prvi korak ka ostvarenju tih snova.
