Tajni izveštaj američkog vladinog nadzornog tela, Kancelarije generalnog inspektorata Stejt departmenta, ukazuje na ozbiljna kršenja ljudskih prava od strane izraelskih vojnih jedinica u Pojasu Gaze. Ova saznanja, koja su preneli američki zvaničnici, su u suprotnosti sa američkim zakonima, poznatim kao „Lihi zakon“, koji zabranjuju pružanje pomoći stranim vojskama optuženim za teža kršenja ljudskih prava. Ovo je prvi put da je Kancelarija generalnog inspektorata priznala obim izraelskih vojnih akcija koje bi mogle potpasti pod ovaj zakon.
Prema informacijama iz izveštaja, izraelske vojne snage su u proteklim sukobima izvele brojne operacije koje su dovele do kršenja ljudskih prava. Zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, ukazali su na to da nalaz izveštaja može dovesti u pitanje odgovornost Izraela za ova dela, s obzirom na veliki broj incidenata i dugotrajan proces provere koji često favorizuje izraelske odbrambene snage (IDF). Bivši zvaničnik Stejt departmenta, Čarls Blaha, izrazio je zabrinutost da će pitanje odgovornosti biti zaboravljeno u trenutku kada se tenzije oko sukoba smire.
Iako iz Kancelarije generalnog inspektorata nisu želeli da komentarišu izveštaj, potvrdili su njegov postojanje, naglašavajući da je on klasifikovan i nije dostupan javnosti. Izveštaj je završen neposredno pre postizanja sporazuma o prekidu vatre između Izraela i Hamasa, koji je rezultirao oslobađanjem izraelskih talaca u zamenu za palestinske zatvorenike, delimičnim povlačenjem izraelskih trupa i obnovom humanitarne pomoći Gazi.
Iako je primirje formalno na snazi, situacija na terenu ostaje napeta. Naime, utorak je bio najsmrtonosniji dan od postizanja sporazuma, kada su izraelski vazdušni napadi izazvali smrt najmanje 104 Palestinca, prema izvorima lokalnih zdravstvenih vlasti. Ovi napadi su usledili nakon što je Izrael optužio militante za ubistvo jednog svog vojnika, što je dodatno pogoršalo već napetu situaciju.
Lihi zakon, koji je nazvan po bivšem senatoru Patriku Lihiju, nalaže obustavu američke pomoći vojnim jedinicama koje su optužene za teške zločine, uključujući pogubljenja i mučenja. Ovo je od suštinskog značaja za američku spoljnu politiku, jer Sjedinjene Američke Države godišnje Izraelu pružaju oko 3,8 milijardi dolara pomoći. Do sada, uprkos dokumentovanim kršenjima ljudskih prava, američka vlada nije uskratila nijednu isplatu izraelskim vojnim jedinicama, što dodatno pojačava sumnje o stvarnoj primeni Lihi zakona.
Ova situacija postavlja pitanja o etici i odgovornosti u američkoj spoljnoj politici, posebno u kontekstu podrške Izraelu. Kritičari ukazuju na to da dugogodišnje pružanje pomoći može biti u suprotnosti sa američkim vrednostima kada se radi o ljudskim pravima. U međuvremenu, podrška američke administracije Izraelu se ne smanjuje, iako su dokazi o kršenjima sve očigledniji.
Sve ovo ukazuje na potrebu za temeljitijom revizijom američke spoljne politike i njenog odnosa prema ljudskim pravima u kontekstu vojne pomoći. Takođe, postavlja se pitanje kako će međunarodna zajednica reagovati na ove izveštaje i da li će doći do pritiska na Sjedinjene Američke Države da preispitaju svoje obaveze prema Izraelu u svetlu ovih saznanja.
U svetlu aktuelnih događaja, važno je nastaviti pratiti razvoj situacije u Pojasu Gaze i šire, kao i uticaj ovih izveštaja na buduće odluke američke vlade. S obzirom na složenost sukoba, odgovornost za ljudska prava mora ostati prioritet u međunarodnim odnosima, kako bi se sprečila dalja patnja civila.
