– Izneverili su nas – rekao je Tramp novinarima u Beloj kući nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom. On je dodao da SAD nije bila potrebna pomoć u sukobu sa Iranom i da su uspeli da ih unište sami. Tramp je naglasio da bi bilo lepo da su evropski saveznici rekli: ‘Želeli bismo da pomognemo’, iako im pomoć nije bila potrebna. Takođe, istakao je da je mogao da se obrati Ruteu za podršku da je to bilo potrebno.
„Ne treba mi Trampova dozvola“ Netanjahu oštro o sukobu na Bliskom istoku
24.06.2026. 21:46
– Mislim da bi, da sam ga pozvao, verovatno našao način da pomogne da nam je to bilo potrebno. Osećam, znate, da bi bilo malo drugačije – rekao je Tramp i dodao da je NATO izneverio SAD, naglašavajući da bi se današnji sastanak odigrao drugačije da je neko drugi bio na čelu Alijanse. On je bio jasan u svom stavu da je razočaran trenutnom situacijom i ponašanjem evropskih saveznika.
– Samo želim da nam budu lojalni. Ne treba nam njihov novac. Ne treba nam ništa. Imamo, bez sumnje, najmoćniju vojsku na svetu. Ali ja samo želim lojalnost – rekao je Tramp tokom izlaganja. Ove reči oslikavaju njegovu viziju međunarodnih odnosa, gde je lojalnost ključna komponenta u savezništvu.
Tramp je potom kritikovao nekoliko evropskih zemalja. Istakao je svoje razočaranje prema Italiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj. Njegove tvrdnje o razočaranju dolaze u trenutku kada su odnosi između SAD i evropskih saveznika pod pritiskom zbog različitih stavova o globalnim pitanjima.
– Bili smo razočarani Nemačkom i Francuskom. Razočarani smo većinom njih. Španija je horor predstava – dodao je Tramp, što ukazuje na njegovu kritičku percepciju o stanju unutar NATO-a i o evropskoj politici uopšte. Njegova izjava o Španiji kao „horor predstavi“ može se shvatiti kao izraz frustracije zbog nedostatka zajedničke strategije u rešavanju globalnih kriza.
Tramp je takođe kritikovao britanskog premijera Kira Starmera, rekavši da je on „sada otišao“. Starmer je nedavno podneo ostavku na mesto lidera vladajuće Laburističke stranke, ali je naveo da će ostati premijer dok se ne izabere novi lider. Ova situacija dodatno komplikuje političku scenu u Velikoj Britaniji i može imati uticaj na odnose između SAD i Ujedinjenog Kraljevstva.
U međuvremenu, iranski zvaničnici su reagovali na Trampove izjave, optužujući ga za davanje kontradiktornih izjava i naglašavajući da je neprijateljstvo između SAD i Irana i dalje prisutno. Ova reakcija ukazuje na složenost situacije na Bliskom istoku i kako američka politika utiče na regionalne odnose.
Trampova izjava o potrebi za lojalnošću od strane evropskih saveznika vredi razmotriti u kontekstu globalne politike, gde se savezništva često preispituju. Njegov pristup, koji se fokusira na vojnu moć i očekivanja od partnera, može imati dugoročne posledice na međunarodne odnose i stabilnost u svetu.
U svetlu svih ovih izjava i događaja, jasno je da američka administracija pod Trampovim vođstvom teži redefinisanju odnosa sa NATO-om i evropskim zemljama. Dok su neki kritičari zabrinuti zbog Trampove retorike i stava prema saveznicima, drugi smatraju da je njegov pristup potreba za jačanjem američkih interesa na globalnoj sceni.
Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će se odnosi između SAD i NATO-a oblikovati u budućnosti, kao i kako će evropski lideri odgovoriti na izazove koje postavlja Trampova administracija. Svakako, period pred nama biće ključan za definisanje budućih globalnih politika i savezništava.
