Uredba o ograničavanju trgovačkih marži, koja je na snazi od 1. septembra, doživela je tri izmene. Poslednje izmene su rezultirale pritiscima na trgovinske lance kako bi se sprečilo prebacivanje tereta na dobavljače. Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine, Jagoda Lazarević, izjavila je da trgovci nastavljaju da koriste kreativne metode kako bi se prilagodili novim pravilima. Izmenjena uredba ima za cilj smanjenje pritiska na dobavljače, koji se suočavaju sa izazovima u trenutnom poslovnom okruženju.
Iako su neki građani primetili sniženje cena, drugi smatraju da su ta sniženja simbolična ili da ih uopšte nema. Republička unija potrošača najavila je mogućnost četvrte izmene, koja bi mogla izuzeti još neke proizvode iz Uredbe. Vesna Perinčić iz ove Unije navela je da su trgovci često pokušavali da zaobiđu uredbu, prebacujući gubitke na dobavljače. Izmenama se nastoji zaštititi dobavljače od pritisaka i ucena trgovaca.
Trgovci su, prema Perinčić, pokušavali da dodatno fakturišu gubitke nakon isteka važenja uredbe. Ministarstvo trgovine, međutim, ističe da će se fokusirati na regulisanje odnosa između trgovaca i dobavljača, a najavljeno je donošenje zakona o nepoštenim poslovnim praksama do kraja godine. Ovaj zakon bi trebalo da reguliše obaveze trgovaca prema dobavljačima i da obezbedi zaštitu potrošača.
Perinčić je istakla da Srbija još uvek nema zakonski okvir koji bi se bavio ovim pitanjima. Dozvoljeno vreme za plaćanje bi trebalo biti maksimalno 30 dana za kvarljivu robu, odnosno 60 dana za ostale proizvode. Takođe, naglašena je potreba za zabranom nepoštenih trgovačkih praksi.
U međuvremenu, iz Uredbe su izuzeta jaja, a prethodne izmene su izuzele meso, ribu, sveže voće, povrće, kao i druge osnovne namirnice. Perinčić je najavila da se planira četvrta izmena koja će izuzeti zamrznuto voće i povrće, čime bi se dodatno olakšao pristup potrošačima.
Iako se u javnosti šuška o masovnim zatvaranjima prodavnica i otpuštanjima radnika, Perinčić je demantovala te tvrdnje, naglašavajući da trgovci zatvaraju samo one objekte koji nisu profitabilni. Prema njenim rečima, niže cene mogu povećati promet, što može biti korisno za trgovce.
Perinčić je primetila da su nakon početnog sniženja cena, mnogi proizvodi ponovo poskupeli, a potrošači su primetili i smanjenje kvaliteta proizvoda. Ova situacija se dodatno pogoršava jer su ukinute akcije na proizvode, koje se polako vraćaju. Trgovci su primorani da se prilagode potrebama potrošača kako bi održali prodaju.
Osim toga, primećeno je da se kvaliteta proizvoda smanjuje, a gramaža se smanjuje. Potrošači su uočili da se jeftiniji proizvodi poskupljuju u odnosu na luksuznije.
Perinčić smatra da bi bolja konkurencija mogla poboljšati situaciju na tržištu, ukazujući na to da je nedovoljna konkurencija jedan od uzroka trenutnih problema. Potrebno je da trgovci poštuju Kodeks poslovne etike i da potrošače tretiraju kao ravnopravne partnere.
U zaključku, iako su neke izmene Uredbe donele pozitivne efekte, kao što su sniženja cena, problemi sa kvalitetom proizvoda i nepoštenim praksama trgovaca ostaju prisutni. Potrošači i dalje traže rešenja i zaštitu svojih interesa, dok se tržište suočava sa izazovima koje donosi trenutna ekonomska situacija.
