Evropska komisija je predstavila niz izmena u nacrtu sledećeg sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije, koji iznosi 1,8 biliona evra i treba da finansira aktivnosti Unije od 2028. godine. Ove izmene su usmerene na sprečavanje odbacivanja budžeta od strane poslanika Evropskog parlamenta, što je izazvano sve većim pritiscima glavnih političkih grupacija, uključujući Evropsku narodnu partiju (EPP) i Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D).
Predlog dolazi uoči važnog virtuelnog sastanka predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, predsednice Evropskog parlamenta Roberte Mecole i danske premijerke Mete Frederiksen, čija zemlja trenutno predsedava Savetom EU. Ovaj sastanak, zakazan za ponedeljak, predstavlja poslednji pokušaj da se postigne kompromis u svetlu sve zategnutijih odnosa između Komisije i Parlamenta.
Poslanici su izrazili nezadovoljstvo zbog predloženih promena u regionalnim i poljoprivrednim fondovima, koji čine oko polovine budžeta. Oni su zabrinuti da bi reforme mogle isključiti Parlament i lokalne vlasti iz odlučivanja, dok bi nacionalne vlade dobile previše ovlašćenja. Kako bi odgovorila na te prigovore, Komisija je predložila uvođenje „ruralnog cilja“, koji bi obavezao države članice da najmanje 10% nacionalnih planova usmere na poljoprivredu, uz već ranije predviđenih 300 milijardi evra direktnih sredstava za poljoprivrednike.
Jedan od ključnih sporova odnosi se na predlog Komisije da se regionalni i poljoprivredni fond objedine u jedinstveni finansijski okvir kojim bi upravljale nacionalne vlade. Ova ideja je izazvala nezadovoljstvo gradonačelnika i regionalnih lidera, koji se boje da će izgubiti uticaj na raspodelu sredstava. U cilju ublažavanja ovih zabrinutosti, Komisija je takođe predložila da regionalni predstavnici dobiju veću ulogu u odlučivanju o trošenju fondova, uključujući i učešće na ključnim sastancima između nacionalnih vlada i zvaničnika Komisije.
Pored toga, Komisija je predložila garancije koje bi sprečile smanjenje plaćanja razvijenijim regionima, što se nadovezuje na ranije obećanih 218 milijardi evra garancija za siromašnije oblasti. Takođe, Komisija je naglasila da bi Evropski parlament trebalo da dobije veći uticaj u odlučivanju o trošenju javnih sredstava EU, čime bi se dodatno ojačala demokratija unutar Unije.
Ove izmene su neophodne kako bi se osiguralo da se budžet usvoji i da se izbegne politička kriza koja bi mogla proizaći iz nesuglasica između institucija. U svetlu sve većih izazova s kojima se EU suočava, uključujući ekonomske i socijalne probleme, kao i pritiske vezane za klimatske promene, usvajanje budžeta je ključno za buduće delovanje Unije.
U ovom kontekstu, poslanici su istakli važnost transparentnosti i uključivanja lokalnih vlasti u procese donošenja odluka. Oni smatraju da je ključno da se očuva ravnoteža između nacionalnih i regionalnih interesa kako bi se osiguralo da svi delovi EU budu adekvatno zastupljeni u procesu raspodele sredstava.
S obzirom na sve ove izazove, jasno je da će pregovori o budžetu biti kompleksni i zahtevati značajnu diplomaciju i kompromis. Čini se da su promene koje je predložila Komisija korak ka postizanju dogovora, ali ostaje pitanje da li će to biti dovoljno da zadovolji sve strane i obezbedi podršku potrebnu za usvajanje budžeta.
Kako se situacija razvija, pažnja će biti usmerena na to kako će se ove izmene implementirati i koje će posledice imati na buduće finansiranje aktivnosti EU. U svakom slučaju, jasno je da se EU suočava s izazovima koji zahtevaju jedinstven pristup i saradnju među članicama kako bi se obezbedila stabilnost i prosperitet za sve njene građane.
