Povodom izložbe koja obeležava 850 godina od rođenja Svetog Save, Beograd će sutra ugostiti najznačajnije srpske svetinje iz manastira Hilandar na Svetoj Gori. Ove svetinje su duboko povezane sa životom prvog srpskog arhiepiskopa, a njihov dolazak omogućio je patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije zahvaljujući dobrom ugledu SPC u Grčkoj. Na Aerodromu „Nikola Tesla“, svetinje će dočekati patrijarh i visoki predstavnici srpske države uz svečane crkvene i državne počasti.
Izložba pod nazivom „Sveti Sava“ organizovana je od strane Muzeja Srpske pravoslavne crkve i biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, od 15. maja do 19. jula. Ovo je jedinstvena prilika za vernike da se poklone i vide razna umetnička dela povezana sa Svetim Savom, među kojima će se naći i mozaična ikona Bogorodice Odigitrije, pred kojom je umro Stefan Nemanja, poznat kao Sveti Simeon Mirotočivi.
Ikona je delo solunskih majstora iz kraja 12. veka i predstavlja najstariju ikonu koja se čuva u riznici manastira Hilandar. Sveti Sava je svedočio u Žitiju Svetog Simeona da je monah Simeon na samrti zatražio ovu ikonu da bi pred njom predao svoj duh Gospodu. Pored toga, posetioci će imati priliku da vide i ikonu Bogorodice Mlekopitateljnice (Galaktotrofuse), koja se povezuje sa Saviinom isposnicom u Kareji.
Prema predanju, ovu ikonu naslikao je Sveti apostol Luka, a Sveti Sava ju je dobio tokom svog putovanja u Svetu zemlju u manastiru Svetog Save Osvećenog u Jerusalimu. Izložba će takođe obuhvatiti i najlepšu ikonu Hrista Pantokratora, remek-delo vizantijskog slikarstva iz 1260. godine, kao i poznatu ikonu Svetog Save i Svetog Simeona iz 15. veka.
Na izložbi će biti predstavljena i replika Hilandarskog igumanskog štapa, koji je darovao vizantijski car Aleksije III Anđel, a datira iz 1199. godine. Ovaj štap je izrađen od raznih materijala, uključujući srebro i drago kamenje, i predstavlja simbol nezavisnosti srpskog manastira na Atosu, omogućavajući mu da samostalno bira svoje starešine.
Za hilandarsko bratstvo, ovaj događaj je od izuzetnog značaja, jer je dotadašnja praksa zahtevala da novi iguman ide na dvor cara u Carigradu kako bi dobio potvrdu. Izložba će takođe uključivati repliku Paterice Svetog Save Osvećenog, koju je Sveti Sava dobio u Velikoj lavri Svetog Save osvećenog tokom svog prvog putovanja 1229. godine. Prema predanju, Sveti Sava je prorekao da će se njegov štap postaviti uz ikonostas u manastiru i da će ga uzeti monah „carskog roda“ iz Zapadne zemlje.
Posetioci će moći da vide i Karejsku tipiku, dokument iz 13. veka koji sadrži pravila posta i bogosluženja u isposnici Svetog Save. Takođe, biće prikazana replika Ikone Bogorodice Trojeručice, koja je posvećena svim srpskim zemljama. Ova ikona, koju je Sveti Sava doneo iz Damaska, kasnije je bila smeštena u manastiru Studenici, a zatim i u Hilandaru.
Izložba „Sveti Sava“ predstavlja priliku za ponovni susret sa bogatom kulturnom i duhovnom baštinom srpskog naroda, a svetinje koje će biti izložene nude jedinstven uvid u istoriju i tradiciju Srpske pravoslavne crkve. Očekuje se veliki interes posetilaca i vernika, koji će imati priliku da se povežu sa svojom verom i tradicijom kroz ove dragocene relikvije.
