Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Srbije Arno Gujon osudio je izjave penzionisanog američkog generala Veslija Klarka o NATO bombardovanju SRJ 1999. godine kao duboko štetne za Srbiju, posebno za srpsku hrišćansku manjinu na Kosovu. Gujon je istakao da Srbi na Kosovu žive u teškim uslovima, bez osnovnih prava, i da su izloženi nasilju i progonu od strane albanske većine. On je naglasio da NATO bombardovanje nije poštovao međunarodno pravo, te da je imalo razarajući uticaj na civilnu infrastrukturu.
Uz to, Gujon je podsetio na izjavu tadašnjeg generalnog sekretara UN Kofi Anana iz 1999. godine o posledicama vazdušnih napada NATO-a na SRJ, ističući da su srpski hrišćani na Kosovu i dalje meta nasilja i uznemiravanja. On je naglasio da njihov opstanak zavisi od veza sa Beogradom, te da izjave Klarka otvaraju stare rane u trenutku kada se Srbija približava EU, a Zapad suočava sa zategnutim odnosima sa Rusijom i SAD.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić također je reagirao na izjave Klarka, izjavivši da ne vidi u čemu se ogleda ponos penzionisanog američkog generala na NATO bombardovanje Srbije 1999. godine. Vučić je istakao da su ljudi u Srbiji ogorčeni na to što je Klark učinio, te da ne vidi razlog za ponos kada je 19 zemalja bez odobrenja UN napalo jednu malu zemlju.
Klark je, kao komandant snaga NATO tokom bombardovanja SRJ, izjavio da je ponosan na tu operaciju i da Srbija treba da se okrene budućnosti sa prihvatanjem te činjenice. Međutim, Gujon je naglasio da Kosovo i dalje nije priznato od strane većine zemalja, te da se smatra mafijaškom državom sa raznim nezakonitim aktivnostima.
U zaključku, Gujon je istakao da je humanitarna situacija na AP KiM poražavajuća, te da srpski hrišćani i dalje žive u strahu od nasilja i progonstva. Izjave Klarka su otvorile stare rane i izazvale negativne reakcije u Srbiji, dok se zemlja pokušava približiti EU i suočava se sa kompleksnim geopolitičkim odnosima na Zapadu.
