Proizvodi koje mnogi nazivaju „lažnim sirom“ sve su prisutniji na tržištu, a njihova popularnost raste zbog sličnosti u izgledu i ukusu sa pravim sirom. Ovi proizvodi, u osnovi emulgovani proizvodi na bazi biljne masti, često se nalaze na policama prodavnica zajedno sa pravim mlečnim sirevima. Iako izgledaju kao sir, njihova nutritivna vrednost je znatno slabija, a sastav se drastično razlikuje od klasičnog mlečnog sira.
Prehrambena industrija napreduje rapidno, što je dovelo do razvoja zamena za sir koje su vizuelno i ukusno veoma slične pravim sirevima. Ovi proizvodi se koriste u pripremi pica i raznih jela zbog svoje otpornosti na visoke temperature, a često se plasiraju u istom delu marketa kao i tradicionalni sirevi. Nažalost, brojni potrošači nisu dovoljno informisani o ovim zamenskim proizvodima, što može dovesti do grešaka prilikom kupovine.
Jedan od ključnih problema je to što ambalaža ovih proizvoda gotovo nikada ne sadrži reč „sir“. Proizvođači nemaju pravo da ih nazivaju sirom, ali dizajn pakovanja često je takav da otežava razlikovanje ovih proizvoda od pravih sireva. Zbog ovoga, mnogi kupci nesvesno završe s „lažnim sirom“ u svojim korpama, misleći da su kupili pravi mlečni proizvod.
U Srbiji je, međutim, došlo do promena kako bi se potrošači zaštitili. Od prošle godine uvedeno je pravilo da svi proizvodi koji umesto mlečne masti sadrže biljna ulja ili biljne masti moraju imati jasno istaknutu oznaku na prednjoj strani pakovanja. Ova oznaka se sastoji iz dva dela: levo se nalazi žuti trougao sa crvenom ivicom i crvenim uzvičnikom u sredini, dok desno piše na ćirilici: „Nije 100 odsto mlečni proizvod – sadrži palmino ulje, odnosno druga biljna ulja.“
Ova oznaka mora biti visoka najmanje 10 milimetara i postavljena na takav način da kupac ne može lako da je previdi. Kada su u pitanju proizvodi koji nisu fabrički upakovani, kao što su oni koji se prodaju iz vitrine ili u ugostiteljskim objektima, obaveštenje mora biti jasno istaknuto na polici, cenovniku ili neposredno uz proizvod.
Uvođenjem ovih pravila, očekuje se da će potrošači biti bolje informisani o proizvodima koje kupuju, što će im omogućiti da donesu svesnije odluke prilikom nabavke hrane. Ipak, postoji zabrinutost da će mnogi kupci i dalje prolaziti pored ovih oznaka bez da ih primete, posebno zbog sličnosti u izgledu pakovanja.
Stručnjaci ističu da je važno da potrošači budu svesni razlika između pravih sireva i ovih emulzifikovanih proizvoda. Mnogi od njih ne sadrže kvalitete i hranljive sastojke koji se nalaze u pravim sirevima, što može uticati na njihovo zdravlje. Na primer, prava mlečna mast sadrži važne vitamine i minerale, dok biljnih masti često nedostaje.
Osim toga, potrošači bi trebali biti obazrivi prilikom čitanja sastava proizvoda. Mnogi od ovih „sirnih“ proizvoda mogu imati dodatke koji su štetni za zdravlje, uključujući visoke nivoe natrijuma ili raznih aditiva.
Konačno, važno je da se potrošači edukuju o tome šta tačno kupuju. Informacije o proizvodima, uključujući sastav i nutritivne vrednosti, trebale bi biti lako dostupne kako bi kupci mogli donositi informisane odluke. U svetu gde je marketing često obmanjujući, potrošači moraju biti oprezni i kritički pristupiti onome što stavljaju u svoju korpu.
S obzirom na sve ove promene i nova pravila u vezi sa označavanjem proizvoda, potrošači u Srbiji imaju priliku da budu bolje informisani i da naprave zdravije izbore prilikom kupovine mlečnih proizvoda. U konačnici, ovo može doprineti opštem poboljšanju javnog zdravlja i svesti o kvalitetu hrane.
