Poseta Marka Rubija, američkog kongresmena, Mađarskoj i njegova otvorena podrška premijeru Viktoru Orbanu u predizbornoj kampanji pokreću pitanja o njenom uticaju na birače, s obzirom na snažnu kampanju protiv Orbana unutar Evropske unije. Gabor Tanač, novinar Euronews Mađarska, smatra da nije ispravno upoređivati „otvorenu podršku Amerike Orbanu“ sa mlakom podrškom evropskih zemalja i liderima Evropske narodne partije koji žele da Orban izgubi izbore.
Tanač u razgovoru za Euronews Srbija ističe da, za razliku od Rubija koji je Orbanu uputio „veoma snažne reči podrške“, evropski lideri nikada nisu tako otvoreno podržali mađarsku opoziciju. Ipak, prema Tanaču, „snažne reči“ Rubija ne garantuju nove glasove, jer prisustvo nekadašnjeg predsednika Donalda Trampa može biti ono što je Mađarskoj nedostajalo tokom kampanje.
Orban gradi imidž mađarskog lidera sa međunarodnom težinom koja nadmašuje samu Mađarsku. Njegova opozicija, predvođena Piterom Mađarom, tvrdi da je takva politika „investicija koja Mađarsku košta više nego što joj donosi“. Tanač ne očekuje otvorenu podršku evropskih lidera za kampanju opozicije, jer to ne bi bilo u njihovom interesu. Ključno pitanje ostaje koliko će glasači u Mađarskoj vrednovati američku podršku naspram kritika iz Evrope.
### Energetska politika i enigmatični sporazumi
Energetska politika je bila ključna tema Rubijeve posete, kako Bratislavi, tako i Budimpešti. U Slovačkoj, američka kompanija Westinghouse Electric dobila je značajan ugovor za izgradnju nove nuklearne centrale, koristeći postojeću tehnologiju. Međutim, situacija u Mađarskoj je, prema Tanaču, znatno drugačija i manje transparentna.
Dok Slovačka potpisuje ugovor za poznatu tehnologiju, Mađarska će sarađivati na razvoju „male modularne tehnologije koja još uvek ne postoji“. Treća tačka potencijalnog dogovora uključuje pomoć američke kompanije Holtec Mađarskoj u zbrinjavanju potrošenog nuklearnog goriva, ali Tanač naglašava da je to „nejasna formulacija koja krije činjenicu da nije postignut konkretan dogovor“.
Ovo sugeriše da je Rubijeva poseta Mađarskoj ili bila posvećena isključivo predizbornoj podršci Orbanu, ili su postignuti dogovori koji nisu obelodanjeni javnosti. Budućnost projekata kao što su preuzimanje dela NIS-a od strane MOL-a i nuklearne elektrane, dodaje Tanač, zavisi od toga da li će Trampova administracija suspendovati sankcije i koliko će biti spremna za saradnju, uzimajući u obzir Putinovo razumevanje Orbanove sposobnosti da zadovolji saveznike uprkos suprotnim interesima.
Tokom izborne kampanje, po prvi put u 16 godina, Viktor Orban se suočava sa ozbiljnim izazovom. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju značajne razlike između anketa koje finansira vlast i nezavisnih. Nezavisne agencije, za koje analitičari tvrde da su objektivnije, prikazuju da opozicija, okupljena oko Pitera Mađara, vodi sa 10 do 16 odsto među biračima koji su sigurni da će izaći na glasanje. S druge strane, provladine agencije predviđaju vođstvo Fidesa od 7 odsto. Ipak, Tanač naglašava da Fides ima veći prostor za mobilizaciju glasača koji još uvek nisu odlučili za koga će glasati.
Iako nezavisne agencije deluju preciznije, ne sme se zaboraviti da je izborni sistem „namešten“, te bi pobeda opozicije bez značajne prednosti od, recimo, 5 odsto mogla rezultirati većinom za Fides, što celokupnu situaciju čini izuzetno nepredvidivom. U tom kontekstu, Rubijeva poseta i podrška Orbanu dolaze u trenutku kada se politička klima u Mađarskoj drastično menja, a budućnost politike i energetskih projekata ostaje neizvesna.
