Poslanici Skupštine Srbije su 20. maja usvojili set od četiri izborna zakona, čime su uvedene značajne izmene u izborni proces. Ove promene su usmerene na unapređenje izbornog postupka i ispunjavanje preporuka Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (ODIHR) nakon izbora održanih u decembru prošle godine. Kako je istakao poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Miroslav Petrašinović, cilj je da se obezbede slobodni i fer izbori.
Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, pohvalila je usvajanje ovih zakona i istakla da predstavlja važan korak ka podršci demokratskim vrednostima. Na društvenim mrežama je napisala da je ovo prvi važan korak ka podršci slobodnim i fer izborima, naglašavajući značaj ovih izmena.
Jedna od ključnih novina je mogućnost da birači podrže više izbornih lista svojim potpisom, što je ranije bilo ograničeno na samo jednu listu. Ova promena omogućava veću fleksibilnost biračima i veću reprezentativnost na glasačkom listiću. Takođe, Republička izborna komisija (RIK) je dobila obavezu da podnese krivičnu prijavu ukoliko posumnja u zloupotrebu ličnih podataka tokom prikupljanja potpisa.
Pored ovih izmena, uvedena je i obavezna obuka za članove biračkih odbora. Svi koji žele da budu deo izbornog procesa moraju proći obuku i dobiti sertifikat, čime se želi smanjiti broj grešaka i tenzija na biračkim mestima. Ova obuka će se obnavljati svake tri godine, a gubitak sertifikata će se dogoditi u slučaju ozbiljnih propusta ili krivičnih dela protiv izbornih prava.
Izmene zakona takođe su se fokusirale na regulisanje „manjinskih“ lista. Od sada, manjinski status će se dodeljivati samo onim listama koje jasno sadrže ime manjinske političke stranke ili odrednicu same nacionalne manjine, čime se želi sprečiti dovođenje birača u zabludu. Ovo je dodatno pojašnjeno zakonom koji definiše šta sve može nositi oznaku manjinske liste.
Takođe, rokovi za rešavanje prigovora pred Ustavnim sudom su precizirani, a Ustavni sud ima obavezu da odluči o izbornim sporovima u roku od 20 dana. Ako se izbori ponište, rok za održavanje ponovljenih izbora pomera se sa 10 na 30 dana, što daje više vremena za organizaciju.
Tokom rasprave u Skupštini, poslanici vladajuće koalicije su isticali da ove izmene „apsolutno otklanjaju svaku sumnju u tačnost izbornog procesa“. Sa druge strane, opozicija je kritikovala izmene, tvrdeći da one ne rešavaju suštinske probleme izbornih uslova, opisujući nove zakone kao nepotrebno komplikovane. Ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Snežana Paunović, naglasila je transparentnost biračkih spiskova i pozvala građane da prijave sve nepravilnosti.
Ovo usvajanje zakona je došlo uz značajnu podršku poslanika vladajuće koalicije, dok je većina poslanika opozicionih stranaka izostala sa glasanja. Naime, 140 poslanika je glasalo za dopune zakona o izboru predsednika Republike, dok su izmene zakona o izboru narodnih poslanika i lokalnim izborima podržali 134 poslanika. Ove promene predstavljaju ključne korake ka modernizaciji izbornog procesa u Srbiji i usklađivanju sa evropskim standardima.
Iako su ovi zakoni naišli na pohvale iz Brisela, njihovo stvarno delovanje i efekti na buduće izbore biće tema budućih rasprava i analiza. U narednom periodu, pratiće se kako će ove izmene uticati na kvalitet i transparentnost izbornog procesa, kao i na povjerenje građana u sistem.
