Dana 11. februara, dnevni list Blic objavio je rezultate ankete renomirane agencije „Faktor plus“, koja je sprovedena na početku meseca, a koja se fokusirala na predstojeće izbore. Vladimir Pejić, izvršni direktor agencije, u razgovoru za „Blic uživo“ izneo je i protumačio nalaze ovog istraživanja.
Jedna od ključnih konstatacija Pejića je da opozicija može nastupiti u više kolona, odnosno sa više lista, što uključuje i mogućnost formiranja više studentskih lista. Ovaj termin „studentska lista“ izaziva određenu zabunu, jer se, prema Pejiću, trenutno radi samo o spisku osoba koje se nazivaju studentima, a među kojima se nalaze i oni koji su studije završili pre mnogo decenija.
Kako bi se formirala studentska stranka ili barem stranka sa prefiksom studentska, potrebno je da se registrovane po važećim zakonima. To podrazumeva da studenti, koji obrazuju ovu stranku, izađu iz ilegalnosti svojih plenuma i predstave se imenom i prezimenom. Samo tako registrovana stranka može da se prijavi na izbore, uz priložen broj overenih potpisa građana koji je podržavaju. Kada stranka bude prihvaćena kao učesnik izbora, moći će da predloži svoju listu kandidata i započne predizbornu kampanju.
Ova pravila važe za sve političke stranke od uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji. Međutim, postavlja se pitanje kako operisati sa terminom „studentska lista“ kada stranka još ne postoji. Mnoge spekulacije se vode o tome koliko bi studentskih stranaka moglo nastati, kao i koga bi one predstavljale, s obzirom na to da u Srbiji ima oko 40.000 studenata.
Jedno od ključnih pitanja jeste da li bi članovi takvih stranaka mogli biti samo studenti dok studiraju, ili i nakon toga, sve do penzije. Uočljivo je da se na nekim spiskovima koji kruže nalaze i imena poznatih ličnosti koje nisu studenti, poput glumca Tihomira Stanića, što dodatno komplikuje situaciju.
Na osnovu svega navedenog, važno je biti obazriv u korišćenju termina „studentska lista“ i ne uzimati informacije zdravo za gotovo. Ove spekulacije unose zabunu i mogu se smatrati prevarom u političkom životu Srbije. Postavlja se pitanje kako će izgledati više studentskih stranaka, svaka sa svojom izbornom listom, i šta će one ponuditi biračima.
Već sada možemo primetiti da je situacija veoma kompleksna, s obzirom na različite interese i mogućnosti koje se otvaraju u političkom prostoru. Kako će se razvijati predstojeći izbori i kakav će biti uticaj studentskih lista, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, politički pejzaž Srbije bi mogao biti značajno promenjen, ukoliko se studenti odluče da aktivno učestvuju u političkom procesu kroz formiranje svojih stranaka i lista.
Za građane Srbije, kao i za same studente, važno je da budu informisani i kritično analiziraju sve što se dešava na političkoj sceni. Izbori su prilika za promene, ali i vreme kada je potrebno biti oprezan i ne dozvoliti da se u politički život unesu konfuzije i nejasnoće. Stoga, svaki pokušaj formiranja studentske liste treba pažljivo razmotriti, kako bi se obezbedilo da zaista predstavlja interese studenata i doprinosi unapređenju društva.
