U Sarajevu je započela dvodnevna sednica Upravnog odbora Saveta za provođenje mira, na kojoj će biti izabran novi visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini. Ova sednica dolazi u trenutku kada je prethodni visoki predstavnik, Kristijan Šmit, podneo ostavku, što je izazvalo brojne spekulacije o budućem funkcionisanju Kancelarije visokog predstavnika (OHR).
Prema informacijama koje je iznela reporterka Euronews BiH, kao glavni kandidati za ovu poziciju pominju se italijanski diplomata Antonio Zanardi Landi, koji je nekada bio ambasador u Rusiji, Srbiji i Crnoj Gori, i francuski diplomata Rene Trokaz, bivši izaslanik za Zapadni Balkan. Ova imena su se istakla kao najozbiljniji kandidati, ali do sada nema zvaničnih potvrda o njihovim kandidaturama.
Danas je završeno prvo zasedanje, a diplomate su napustile zgradu Parlamentarne skupštine bez obraćanja javnosti, što je uobičajena praksa. Sve informacije o toku sednice i izboru novog visokog predstavnika biće saopštene tek drugog, odnosno poslednjeg dana zasedanja.
Italijanski diplomata, prema nekim izvorima, uživa podršku Sjedinjenih Američkih Država, dok francuski kandidat ima poverenje članica Evropske unije i Velike Britanije. Ova situacija postaje sve važnija tema u Bosni i Hercegovini, posebno u svetlu pitanja kako će budući visoki predstavnik funkcionisati i kakve će imati ovlašćenja.
Jedna od ključnih tema koja se postavlja jeste da li će novi visoki predstavnik imati ograničene mogućnosti korišćenja Bonskih ovlašćenja, koja su do sada omogućavala intervencije u slučaju političkih kriza. Evropska unija i Velika Britanija se zalažu za očuvanje trenutnog modela, dok Sjedinjene Američke Države predlažu postepeno gašenje OHR-a i smanjenje njegovih ovlašćenja.
Kako će uloga visokog predstavnika izgledati u budućnosti i kakav će biti njegov mandat, trebalo bi da bude poznato sutra. Važno je napomenuti da za izbor visokog predstavnika nije neophodno postići potpuni konsenzus, već je ključno da kandidat ima širu podršku članica Saveta za sprovođenje mira.
Rusija od 2021. godine ne učestvuje na sednicama ovog tela, a godinu dana kasnije prestala je i da finansira rad OHR-a. Ovo dodatno komplikuje situaciju, jer se smanjuje broj zemalja koje aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka vezanih za Bosnu i Hercegovinu.
Ukoliko sutra ne bude izabran naslednik Kristijana Šmita, on će ostati na funkciji, ili bi mogao biti imenovan vršilac dužnosti do trenutka kada Savet za sprovođenje mira postigne konsenzus i imenuje novog visokog predstavnika. Ova situacija će takođe poslati jasnu poruku o tome kakvu ulogu međunarodna zajednica namerava da ima u Bosni i Hercegovini u narednom periodu.
Očekuje se da će odluka o novom visokom predstavniku značajno uticati na političku stabilnost i procese u Bosni i Hercegovini. U svetlu trenutne krize i političke nestabilnosti, izbor pravog kandidata može biti ključan za budućnost zemlje. Sa svim očima uprtim u Sarajevo, članice Saveta za sprovođenje mira će pokušati da postignu dogovor koji će odražavati trenutne potrebe i izazove s kojima se Bosna i Hercegovina suočava.
