Italijanska agencija ANSA je danas oko podneva izvestila o velikom stubu tamnog dima iznad Venecije, koji je bio rezultat požara na krovu paviljona Srbije u Đardinima. Požar je izbio neposredno pre 10 časova, a plamen je nastavio da raste uprkos naporima da se ugasi, zbog jakog vetra koji duva preko lagune. Po informacijama iz istrage, požar je počeo na spoljnom krovu, ali srećom nije bilo povređenih ni oštećenja na nameštaju ili drugim okolnim objektima.
Vesti o požaru brzo su preneli mnogi domaći mediji, a oko 14 časova je reagovalo i Ministarstvo kulture Srbije, koje koristi paviljon za bijenalne izložbe savremene umetnosti i arhitekture. U saopštenju Ministarstva se navodi da se trenutno vrše radovi na hidroizolaciji krova paviljona, površine oko 200 kvadratnih metara, koje izvodi italijanska firma Gaiga costrucioni. Tokom jutrošnje kiše primenjena je tehnika sušenja, a varnica je usled jakog vetra završila na jednom od bočnih prozora za ventilaciju, koji su od kombinovanog materijala, drveta i plastike.
Kako se navodi, ukupno šest od četrdesetak prozorčića, visoko na fasadi paviljona, izgorelo je. Takođe, oštećeno je osam pleksiglas ploča na krovu, što je doprinelo da efekat dima izgleda mnogo ozbiljnije nego što jeste. Na teren su odmah izašli vatrogasci, predstavnici Direkcije Bijenala, kao i Direkcija za zaštitu spomenika Republike Italije, koji su konstatovali da spomenik kulture nije ugrožen. Urađen je zapisnik i prijava štete osiguranju, a štetu će pokriti italijanska firma izvođač radova. Preostali radovi i postavka paviljona će se nastaviti prema planu kako bi paviljon Srbije bio svečano otvoren 8. maja u okviru predstavljanja Republike Srbije na 61. Međunarodnoj izložbi Bijenala u Veneciji 2026. godine.
Na konkursu Ministarstva kulture, na predlog Arhiva Vojvodine, za predstavnika Srbije na 61. Bijenalu umetnosti u Veneciji izabran je slikar Predrag Đaković, koji živi i stvara u Pragu. Kustosi njegovog projekta, koji je prijavljen pod radnim naslovom „Preko golgote do vaskrsa“, su Tomaš Koudela i Olga Čučković.
Prema saznanjima, radovi na krovu paviljona preduzeti su kako bi se zaštitio od višegodišnjeg prokišnjavanja, što je ugrožavalo ovo zdanje izgrađeno na ostrvu Sveta Jelena u Đardinima 1938. godine, prema planovima venecijanskog arhitekte Brena del Đudičea. Pregovori o kupovini i izgradnji tada Jugoslovenskog paviljona započeli su sredinom 1937. godine, nakon velike izložbe organizovane u Rimu u okviru bilateralne kulturne saradnje između Italije i Jugoslavije. U januaru 1938. godine, knez-namesnik Pavle Karađorđević je saopštio nameru naše države predsedniku Bijenala, grofu Đuzepeu Volpiju di Mizurati, koji je tada boravio u Beogradu. Paviljon je bio otvoren već u junu iste godine.
U svetlu ovih dešavanja, Ministarstvo kulture je izrazilo optimizam da će svi radovi na paviljonu biti završeni na vreme, te da će Srbija biti predstavljena na najvišem nivou na predstojećem Bijenalu u Veneciji. Projekat Predraga Đakovića, kao i njegov rad u Pragu, dodatno osvetljava značaj i doprinos Srbije savremenoj umetnosti na međunarodnoj sceni. U ovom trenutku, paviljon Srbije ostaje simbol kulturne razmene i umetničke inovacije, uprkos izazovima s kojima se suočava.
