Tokom juna 2025. godine, Srbija se suočila sa izuzetnom sušom koja je donela rekordno nizak nivo padavina, a Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) potvrdio je da je to bio najsušniji jun otkako postoje merenja. U gradovima kao što su Valjevo, Kragujevac, Negotin, Požega, Kraljevo, Ćuprija, Leskovac i Kuršumlija, nije zabeležena nijedna kap kiše. Čak i na mestima gde je došlo do padavina, te su bile minimalne u odnosu na uobičajene vrednosti. U junu, koji je obično najkišovitiji mesec u Srbiji, očekuje se između 60 i 120 mm padavina, dok je ove godine zabeleženo 0 mm na nekoliko meteoroloških stanica.
Ova situacija je posebno zabrinjavajuća s obzirom na to da jun obično donosi 12-13% godišnjih padavina. Umesto uobičajenih junskih pljuskova, Srbija je zabeležila ekstremnu sušu. Stručnjaci ukazuju da su klimatske promene dovele do povećane klimatske varijabilnosti, što znači da su periodi suše sve duži i intenzivniji.
Dr Ana Vuković Vimić iz Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu objašnjava da se suša od juna do avgusta postaje sve učestalija, a klimatski maksimum padavina pomera se na ranije mesece. U poslednjih nekoliko decenija, jun je postao sve sušniji, a do sada su zabeleženi sedam od deset najsušnijih junskih meseci od 2000. godine.
Ne samo da je jun bio najsušniji, već je i najtopliji, sa rekordnim temperaturama zabeleženim u više gradova, uključujući Zrenjanin i Kikindu. Ovakvi vremenski obrasci postavljaju pitanja o budućim klimatskim uslovima, posebno u letnjim mesecima, koji su obično sušniji i topliji.
Suša ima ozbiljne posledice na svakodnevni život, posebno kada je reč o vodosnabdevanju. U Dimitrovgradu i Gadžinom Hanu već su proglašene vanredne situacije zbog nedostatka vode, a izvorišta rade samo na 20% kapaciteta. Takođe, zabranjen je rad autoperionica koje koriste vodu iz gradskog vodovoda, a inspekcija će kažnjavati one koji nenamenski koriste pijaću vodu.
Poljoprivredna proizvodnja je takođe ugrožena, posebno u ratarstvu gde su najviše pogođeni kukuruz, soja i šećerna repa. Dr Vuković Vimić naglašava da su i voćnjaci u opasnosti, iako su bolje zaštićeni od suše. Ova situacija takođe utiče na energetiku, jer hidroelektrane raspolažu znatno manjim količinama vode, a visoke temperature povećavaju potrošnju struje.
U najnaseljenijim gradovima, kao što su Beograd i Novi Sad, kiša nije padala sve do 26. juna, kada su zabeležene minimalne padavine, koje jedva da su uticale na suvo okruženje. Analiza pokazuje da ovakvi vremenski obrasci predstavljaju klimatski događaj koji se dešava jednom u 872 godine, a Srbija postaje toplija brže od globalnog proseka.
Dugoročne klimatske promene dovode do promene u karakteristikama zemljišta i vegetacije, a moguće je da će Srbija postati sušnija i toplija, što će značiti konstantne probleme sa nedostatkom vode. Dr Vuković Vimić upozorava da bi do sredine veka količine padavina mogle postati nedovoljne, što će uticati na sve aspekte života.
Adaptacija na klimatske promene postaje ključna za budućnost Srbije. Dok se suočavamo sa aktuelnim problemima, važno je planirati i prilagoditi se promenama koje nas očekuju, kako bismo osigurali vodne resurse i održivu poljoprivredu u budućnosti.
