Nikolaј Koljada, jedan od najistaknutijih savremenih dramskih pisaca, reditelja, glumaca i pozorišnih pedagoga, preminuo je 2. marta 2026. godine u Jekaterinburgu. Ova tužna vest potresla je mnoge njegove kolege, učenike i obožavaoce njegovog umetničkog dela. Koljada je ostavio dubok trag u pozorišnom svetu, a njegov doprinos savremenoj drami teško je preceniti.
U povodu njegove smrti, kolektiv Ateljea 212 oglasio se na društvenim mrežama, izražavajući duboko saučešće i prisećajući se Koljadinog strastvenog rada na sceni. Njegova posvećenost studentima i umetnosti je bila očigledna, a njegov uticaj nadilazio je granice Rusije, ostavljajući trag u mnogim zemljama širom sveta.
Koljada je bio jedan od najizvođenijih dramskih pisaca u Evropi, a njegovo stvaralaštvo obuhvatilo je brojne drame koje su postale deo repertoara mnogih pozorišta. Među najpoznatijim delima su „Praćka“, „Murlin Murlo“, „Bajka o mrtvoj carevoj kćeri“ i „Kokoška“. Njegovi likovi često su prikazivali ljude u životnim krizama, nesrećne i neostvarene, a njihova dubina i složenost osvajali su publiku.
Nikolaј Koljada rođen je u porodici radnika, a njegovi preci su tokom Staljinovih vremena bili prinudno kolonizovani u Kazahstanske stepe. Njegova karijera započela je kada je dobio tekst drame „Praćka“ od Jovana Ćirilova, a od tada je njegova umetnička putanja uzletela. Njegove drame izvođene su ne samo u Rusiji, već i u Nemačkoj, Poljskoj, SAD-u, Francuskoj i mnogim drugim zemljama, čime je postao prepoznatljiv u međunarodnim pozorišnim krugovima.
Osnovao je „Koljada teatar“ u svom rodnom Jekaterinburgu, koji je postao platforma za mlade talente. Mnogi od njegovih učenika postali su zvezde na pozorišnoj i filmskoj sceni, a Koljada je s ponosom pratio njihove uspehe. Njegova škola dramaturgije u Jekaterinburgu postala je poznata kao „Uralska škola dramaturgije“, a Koljada je često isticao važnost mladih umetnika i stvaralaca.
Njegov rad nije bio samo u pozorištu; Koljada je bio i strastveni učitelj. Predavao je dramaturgiju na Pozorišnoj akademiji u Jekaterinburgu, gde je pomogao mnogim studentima da razviju svoje veštine i pokažu svoj rad na pozornici. Njegovo učenje i mentorstvo ostavili su trajan uticaj na generacije mladih umetnika.
Osim svog umetničkog dela, Koljada je bio poznat i po svom ličnom šarmu. Njegovi prijatelji i saradnici često su ga opisivali kao osobu puna entuzijazma koja je volela da deli svoje iskustvo i znanje. U Beogradu je bio više puta i često je isticao kako su srpski ljudi slični Rusima po svom „ludilu“, što je dodatno učvrstilo njegovu vezu sa ovim gradom.
Nažalost, tokom poslednjih meseci svog života, Koljada nije mogao da se odupre izazovima koje mu je zdravlje postavljalo. Iako je bio svestan svoje situacije, nije želeo da opterećuje svoje prijatelje i saradnike svojim problemima. Njegova poslednja poruka prijatelju bila je emotivna i iskrena: „Ovaj svet više ne prepoznajem kao svoj.”
Njegov odlazak ostavlja prazninu u pozorišnoj zajednici, ali njegovo nasleđe živi kroz dela i uticaj koji je imao na mnoge. Koljada će zauvek ostati deo naših života i umetnosti, a njegovo stvaralaštvo nastaviće da inspiriše generacije koje dolaze. U ovom trenutku tugovanja, sećamo se njegovih reči, iskustava i umetničkog genija koji je obeležio savremeno pozorište.
