Zamenik premijera Severne Makedonije, Ivan Stoilković, je izrazio optimizam povodom ideje predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da region Zapadnog Balkana zajedno uđe u Evropsku uniju. Stoilković smatra da bi ovaj predlog predstavljao „spasonosno rešenje“ za zemlje koje su godinama izložene neprestanim uslovljavanjima i promenama ciljeva. On je naglasio da trenutna situacija nije povoljna, te da ni Srbija ne ide brzo napred u procesu pridruživanja EU, uz dodatne zahteve koje postavlja Hrvatska kao članica.
U razgovoru za emisiju „Euronews Region“, Stoilković je prokomentarisao Prespanski sporazum, podsećajući da je bio protiv njega, kao i većina građana Severne Makedonije u to vreme. Iako je postignuto članstvo u NATO, očekivanja da će se automatski otvoriti vrata Evropske unije nisu se ispunila. „Građanima je obećavano da će nakon ustavnih amandmana evropske integracije krenuti bez prepreka, a umesto toga došlo je do ekonomskog pada i novih zahteva, posebno iz Bugarske, koji se tiču identitetskih pitanja,“ rekao je on.
Stoilković je ukazao na to da problem nije samo u formalnom upisivanju Bugara u Ustav, već i u dokumentima i tumačenjima koja dovode u pitanje postojanje makedonskog jezika i nacije. Otpor građana prema ovim zahtevima postaje sve izraženiji, a poverenje u evropska obećanja ozbiljno je narušeno. On je istakao da Severna Makedonija danas nema nijedno otvoreno pitanje sa Srbijom, što smatra pozitivnom činjenicom.
„Sa Srbijom imamo izuzetno dobre odnose i nijedno otvoreno pitanje. To je velika prednost, posebno imajući u vidu geostratešku poziciju Srbije i njen uticaj u regionu. Upravo zato su ideje o regionalnoj saradnji i zajedničkom evropskom putu toliko važne,“ dodao je Stoilković. On je napomenuo da su odnosi sa Grčkom i Albanijom relativno stabilni, dok su odnosi sa Bugarskom opterećeni političkim tenzijama koje se prelijevaju i na unutrašnju stabilnost zemlje. Incidenti poput vandalskog napada na bugarsku ambasadu u Skoplju ukazuju na napetost u društvu.
Stoilković je naglasio da bez iskrene regionalne perspektive i jasne, zajedničke evropske ponude, zemlje Zapadnog Balkana ostaju zaglavljene u procesu bez garancija. U tom kontekstu, inicijativa da region uđe zajedno u Evropsku uniju, uz očuvanje dobrosusedskih odnosa, predstavlja realan i dostojanstven izlaz iz dugogodišnjeg zastoja.
Prošlo je sedam godina od promene Ustava, kada je bivša Jugoslovenska republika preimenovana u Severnu Makedoniju. Usvajanjem amandmana, na koje se Skoplje obavezalo Prespanskim sporazumom, trebalo je da budu rešeni sporovi sa Atinom, a zemlji otvoren put ka članstvu u NATO i Evropskoj uniji. Ipak, i pored članstva u NATO, evropski put Severne Makedonije i dalje stagnira.
Stoilković je istakao da su očekivanja građana bila velika, ali su se ona pretvorila u razočaranje. Umesto napretka, došlo je do ekonomskog pada, a nova uslovljavanja su otežala put ka EU. On je napomenuo da je Bugarska na neobičan način usporila put Makedonije prema EU, te da se još uvek ne vode pregovori sa EU zbog poznatih problema, uključujući tzv. francuski predlog.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost odnosa u regionu i izazove sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana u nastojanju da ostvare svoje evropske ambicije. Stoilković je pozvao na jaču regionalnu saradnju i zajednički pristup kako bi se prevazišle prepreke i obezbedio bolji put ka budućnosti.
